Posrnulim firmama uvek ostaje tračak nade

Posrnulim firmama uvek ostaje tračak nade

Kada je početkom ovog meseca za 43 preduzeća u restrukturiranju ukinuta državna zaštita od prinudne naplate nadležni su govorili da su to uglavnom firme koje ni do sada nisu radile te da se ulazak u stečajni posutpak neće ni osetiti.

Međutim, za ovih deset kompanija koje imaju sedište u Vojvodini ispostavilo se da je priča nešto drugačija. Neke od njih su  poput “Hipola“ iz Odžaka ili somborskog „Borelija“ ne samo uspešni proizvođači već i izvoznici. Mogu li bar oni koji rade i proizvode u narednom period da očekuju pomoć?

Stručnjaci su po ovom pitanju prilično skreptični. Ali smatraju da tračak nade ipak postoji.

– Ukoliko preduzeće ima proizvodnju i tržište i izvozi vredelo bi poslovanje još jednom staviti pod lupu i pogledati da li tu još nešto može da se  učini. Možda bi neke od tih kompanija kada prođu kroz stečaj kasnije mogle da nastave sa radom- kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Branko Maričić.

Ekspert Saša Đogović kaže da bi tamo gde se radi, proizvodi i izvozi pa još i dobijaju plate vredelo da se razmisli o produžetku proizvodnje.

– Tamo gde se radi nadležni državni organi odnosno predstavnici ministarstava, privrendnih komora, banaka koje su poverioci i menadžment tih kompanija  mogli bi da sednu za sto i da pokušaju da nađu zajedničko rešenje. Ukoliko ima više banaka koje su poverioci možda bi one između sebe mogle da nađu zajednički dogovor. Odnosno, da uz reprograme i pomoć preduzeću uspeju da naplate daleko više svojih potraživanja nego što će to kroz stečaj, blokadu računa i eventualnom prodajom imovine.

Zaposleni koji su do sada dobijali bar platicu ,okreću glavu ka državnim organima očekujući da ih zaštite još malo.

– Država tu malo šta može da učini- Budžetska sredstva su ograničena a tu je i sporazuma sa Međunarodnim monetranim fondom koji se mora poštovati. Država je tim preduzećima i pomogla odlažući naplatu i imala su dugo zaštićen status. Šanse za pomoć su iscrpljene i ne treba imati neralna očekivanja – kaže dr Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije.

Može li ipak da se dogodi čudo? Odgovor je može, ali samo ako se pronađe strateški partner koji bi da plati potraživanja, a takvih izgleda nema na puno na vidiku. Pisma o zainteresovanostit su jedno a obavezujuće ponude ipak nešto drugo. Da podsetimo, od 43 kompanije koje više ne uživaju zaštitu, iz Vojvodine su: „Hipol“ , “Mala Bosna“ iz istoimenog mesta, “Vršački vinogradi“, “Boreli“, “Vojvodinaput-Bačkaput“ a.d., „Dnevnik“, oba iz Novog Sada, „Bačka“ iz Sivca, “Jadran“ iz Nove Gajdobre, “Mladi borac“ iz Sonte, “Rudnik Kovin“ i „Utva“ Pančevo.

Poverioci ključni igrači

Mnogi ekonomisti smatraju da bankari ali i drugi poverioci baš i neće biti mnogo zainteresovani da traže nova rešenja. – Čim je skinuta državna zaštita počele su blokade računa i nalate – kaže dr Aleksandar Vasiljević docent na Fakultetu za pravne i poslovne studije „DR Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu – Mislim da će svako od poverilaca požuriti da se naplati pre konkurencije, dok još ima šta da se nađe  na tim računima ili da se proda imovina. Možda se za nekoga od njih i pronađe povoljnije rešenje ali to će biti izuzetak.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *