Povratak zime pravi štetu trešnjama i kajsijama

Povratak zime pravi štetu trešnjama i kajsijama

„Trešnje su najviše stradale od voća u vremenskim neprilikama i povaratku zime, ali ne usled jučerašnje vejavice i hladnoće, već zbog minusa 27. marta, u vreme kada su cvetale, pa su prognoze da je oštećeno oko 90 odsto zasada tog voća“, kaže za „Dnevnik” profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović, napominjući da to važi samo za ravničarske predele do 150 metara nadmorske visine, uključujući Vojvodinu.

On ističe da su niske dnevne temerature usred aprila štetne za rane sorte višanja, kasija, šljiva i  jabuka  te da se, ukoliko minus bude iznad 3,7 stepeni, mogu očekivati značajnije umanjenje roda voća i sitniji plodovi.

„U ravničarskim predelima do 150 metara nadmorske visine  stradalo je i oko 50 odsto kajsija, a procene su da je zima u voćnjacima napravila ukupnu štetu između deset i 15 odsto jer su gotovo sve voćne vrste  bile ili jesu u periodu cvetanja“, kaže profesor Keserović, i dodaje da ne raspolaže podacima o tome da li je stradalo i voće u centralnoj Srbiji, i u kojoj meri.

On naglašava da su ćudi vremena u drugoj polovini aprila još jedna opomena da se mora voditi računa o tome gde se podižu plantaže voća.

„To nisu nikako ravničarski delovi, već oni iznad 150 metara nadmorske visine.Sada je vreme cvetanja jagoda i borovnica, što se takođe može odraziti na manji rod. Ali za lešnike nema bojazni, vreme oprašivanja bilo je tokom zime, od decembra do kraja februara, a plodovi se pojavljuju u maju, pri dnevnoj temperaturi između 25 i 27 stepeni“, ističe Keserović.

Trešnje su najviše stradale od voća u vremenskim neprilikama, ali ne usled jučerašnje vejavice i hladnoće, već zbog minusa 27. marta, u vreme kada su cvetale

„Većina različitih vrsta voća je u fazi cvetanja i tek zametnutih plodova i veoma osetljiva na ove prolećne mrazeve. Na temperaturi od minus dva-tri stepena mrazevi mogu naneti velike štete voćkama. Po nekim podacima s terena, do izvesnog izmrzavanja došlo je samo kod jagode“, rekla je Tanjugu naučna saradnica Instituta za voćarstvo u Čačku Jelena Tomić.

Pretprošle noći vlažan sneg koji je pao izazvao je lomljenje grančica kod maline, pa to treba sprečiti njegovim stresanjem.

Jelena Tomić podseća na to da je 2014. godine zabeležena slična situacija i štete su bile oko denjset odsto, uglavnom na nadmorskim visinama iznad 500 metara. Ona se nada da i ove godine kod maline neće biti zabeležene veće štete.Ni bostanu neće smetati hladno vreme, ali samo pod uslovom da je pokriven folijom.

„Ukoliko ratari nisu pokrili rasad, neće biti dobro jer lubenice vole toplotu“, kaže za „Dnevnik” poljoprivredni inženjer iz Stručne poljoprivredne službe u Novom Sadu Tatomir Srđanov.

On dodaje da nema podataka o tome koliko je do sada bostana posejano jer sadnja lubenica kreće prve sedmice aprila.     

 

Dim bi pomogao

Govoreći o merama zaštite koje voćari mogu preduzeti ovih dana, Keserović napominje da je antifrost sistem najefikasniji, ali da ga malo ko ima.

„Uz taj sistem se mogu zaštititi zametnuti plodići, ali ih u Srbiji malo ima. Preporučuje se i zadimljavanje kao vid zaštite ako su manje površine. Recimo, može se paliti neizgoreli stajnjak ili stare gume. Ako je temperatura minus jedan pa čak i minus dva i tri, to može biti korisno“,  poručuje Keserović.

Takođe savetuje da voćari koji imaju sisteme za navodnjavanje kap po kap, a takvih je dosta, uključe sistem sat-dva noću,  kada su najavili najniže temperature.

„Neka puste sistem da radi jer ipak, kada se voda ledi, ona odaje toplotu koja može da spase voćnjak ako je stepen ili dva ispod nule“, poručuje taj stručnjak.

Kako kaže, sve zavisi od toga koliki će biti pad temperature i koliko će to trajati.

„Ukoliko bi kod jabuke bilo minus dva, možda bi je deset odsto izmrzlo, a ukoliko budu niže temperature i ako tako potraje, šteta će biti ogromna. Sada se ništa ne može precizirati, važno je zaštititi voće što se bolje može“,  kaže Keserović.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *