Pravi majstori posao lako nađu i u Srbiji i u Evropi

Pravi majstori posao lako nađu i u Srbiji i u Evropi

Građevinska industrija jedna je od najznačajnijih privrednih grana jer za sobom povlači i mnoge druge, te dobro poslovanje u građevinarstvu donosi boljitak velikom delu privrede.

U Srbiji je, posle nekoliko godina velikog zamaha u građevinarstvu, poslednjih nekoliko prilično zatišje, ali se ipak nešto pomera nabolje. Po rečima potpredsednika Privredne komore građevinske industrije Srbija Gorana Rodića, u oblasti visokogranje situacija je daleko bolja nego lane jer je, što se tiče uposlenosti kapaciteta, fizički obim proizvodnje veći oko 23 odsto, a uskoro će krenuti i radovi u niskogradnji.

On ističe da je srpska građevinska industrija nekad zapošljavala veliki broj ljudi, osim u zemlji uspešno se radilo i u inostranstvu, a ostvarivan je značajan devizni priliv.– Nažalost, sada je slika potpuno drugačija: građevinskih radnika je malo i slobodno bi se moglo reći da su svi koji znaju da rade otišli u potrazi za boljom egzistencijom – kaže Rodić. – Naravno, ima još dosta dobrih i kvalitetnih građevinskih preduzeća „Putevi Užice”, „Jedinstvo”, „Mostrogradnja”, „Energoprojekt”…

Rodić ukazuje na to da je starosna struktura zaposlenih u građevinarstvu veoma nepovoljna, a da je dodatni problem i to što nema dovoljno inženjera, kao i kvalitetnih majstora različitih struka. To potvrđuje i podatak da je u školama koje obrazuju kadar za građevinsku industriju odziv učenika veoma slab i da razredi ostaju prazni.

– Da bi se profilisao dobar radnik u svakom poslu, pa naravno i u građevinarstvu, potrebne su godine. Srbiji nedostaju kvalitetni i obučeni radnici jer dualno obrazovanje, o kojem se mnogo priča, još nije zaživelo. Mi smo predlagali da je za to potrebno da se u građevinskim firmama organizuju obuke, kao što je bilo nekada, kada je prilikom prekvalifikcija i dokvalifikacija za različite struke u građevinarstvu – tesari, zidari, keramičari… osamdeset odsto nastave bila praksa. Uz to, neophodno je i da se prate nove tehnologije u svim oblastima koje se tiču građevinarstva jer se na tu industriju naslanja oko 50 industrijskih grana – i elektro, i mašinska, i hemijska, i drvna, i oni koji rade moraju da znaju kako se kvalitetno radi i ispituje kvalitet betona, armature, drveta … – kaže Rodić.

Ističući da nedostaje odgovarajući kadar, on dodaje i da bi, da ih ima, desetine hiljada radnika moglo da se zaposle na gradilištima u svetu. Po njegovim rečima, poslodavci su spremni da plate onima koji znaju svoj posao i stvaraju novu vrednost, bez obzira na to o kojoj je struci reč.
– Zato što nemamo dovoljno kadra i što je situacija u građevinarstvu Srbije takva kakva je, za poslove se angažuju strane firme, koje potom kao podizvođače angažuju domaće, često problematične građevinske firme, što kao krajnji rezultat daje loš kvalitet, pa se mora dodatno investirati. Tako glavni izvođač dobije i novac i reference, a naše kvalitetne firme ostaju katkih rukava – ističe Rodić.

Naša građevinska operativa, ukazuje naš sagovornik, nekad je bila među vodećim silama u Evropi i svetu – samo u Beogradu je u građevinskoj industriji radilo oko 70.000 radnika, a sada ih je desetostruko manje. Sada smo veoma nisko plasirani i potrebno je da se uloži u obuku građevinskih radnika na svim niovima, da se nadležni u državi prema domaćoj građevinskoj operativi ponašaju domaćinski i angažuju domaće resurse – od radnike do nabavke repromaterijala, da domaće firme budu glavni izvođači i rezultati će, sigurno, doći.

– Kvalitet rada srpskih građevinskih firmi dobro je poznat jer je 1983. godine srpska operativa godišnje ostvarivala više od 2,5 milijarde dolara godišnje, a sada je taj prihod oko oko 300 miliona dolara. S druge strane, osmadesetih godina prošlog veka turska građevinska operativa imala je prihod od oko 250 miliona dolara, a sada ostvaruje oko 30 milijardi dolara – kaže Rodić.

 

Sačuvati domaće

– Veoma je važno da se sačuvaju domaće projektne organizacije, poput CIP-a, „Energoprejekta”… – kaže Goran Rodić. – Važno je sačuvati i Institut „Jaroslav Černi” koji zapošljava mlade inženjere. Srbiji predstoje veliki radovi u vodoprivredi pa je neophodno uraditi projekte da bi se mogli dobiti povoljni krediti za izgradnju novih vodoprivrednih sistema.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama