Prinos u staklenicima i do 10 puta veći – Za ekonomski isplativu proizvodnju potrebno izgraditi bar 5 ha, nedostatak izvora finansiranja koči veća ulaganja

Prinos u staklenicima i do 10 puta veći – Za ekonomski isplativu proizvodnju potrebno izgraditi bar 5 ha, nedostatak izvora finansiranja koči veća ulaganja

Prinos povrća u staklenicima po hektaru može biti i do 10 puta veći nego u proizvodnji na otvorenom. Uprkos tome, u Srbiji je tek nekoliko desetina hektara pokriveno staklenicima, i to tek oko 5ha savremenim (sa unapređenim sistemom za provetravanje, materijalima i opremom, visine 4,5-5m do oluka i vrhom višim od 7,8 m), dok je ostatak pod modelima kakvi su građeni još pre 30 godina (niži staklenici visine 2,5-3 m sa vrhom maksimum do 4m). Razlog tome su visoka ulaganja, nepovoljni krediti, visoki troškovi proizvodnje, nekonkurentnost na tržištu, ali i nerazumevanje države za proizvođače.

Po mišljenju stručnjaka, za ekonomski isplativu proizvodnju potrebno je izgraditi i opremiti najmanje 5 ha, odnosno 0,5 do 1ha za porodičan biznis.

– Ulaganja u staklenike su ozbiljna i podrazumevaju velika finansijska sredstva – kaže za eKapiju Živica Jović, stručni konsultant za poljoprivrednu proizvodnju.

– Cena se kreće oko 100 evra po kvadratu, a otprilike isto toliko potrebno je za pripremu infrastrukture, struju, vodu, nivelaciju terena, betonske radne površine. Ona zavisi i od nivoa opreme – sistema za grejanje, provetravanje.. Manje površine su skuplje, veće jeftinije, a staklenik je spreman tek kada se sve obezbedi – od infrastrukture, đubriva, supstrata, mašina…

Proizvođače dodatno opterećuje nestabilna cena proizvoda na tržištu i veliki uvoz. Jović objašnjava da Srbija godišnje uveze i 25.000 t paradajza, koji se najčešće proizvodi u staklenicima. Zbog toga su, po rečima našeg sagovornik, tek površine od oko 5ha isplative, jer omogućavaju izvoz. U Srbiji je međutim, i to retkost. Da bi se on održao nedostaje nam kvantitet, kvalitet i kontinuitet u proizvodnji.
Kompanija Agroplod iz Gložana jedan je od najvećih proizvođača u staklenicima u Srbiji. Stakleničku proizvodnju razvijaju na gotovo 5 ha, a u 3 savremena plastenika uzgajaju paradajz, krastavac i papriku. Do pre dve godine izvozili su paradajz za Rusiju, ali je plasman povrća obustavljen zbog nedovoljnih količina.
Janko Bohuš, vlasnik kompanije, u razgovoru za eKapiju kaže da bi morali da izvoze svu proizvodnju kako bi zadovoljili potrebe ruskog tržišta, ali da ne žele da izgube domaće klijente.

Dalje širenje ne planiraju. Dovoljno je teško, kaže, da sačuvaju i ovo što imaju. Država nema sluha za proizvođače, tvrdi naš sagovornik, i ne daje nikakve subvencije za stakleničku proizvodnju iako su prinosi i mogućnosti za zapošljavanje veliki.

Prinos paradajza u stakleniku je oko 40 kg po m2, što je naglašava Bohuš za 6 do 10 puta više po hektaru nego u proizvodnji na otvorenom, a poznato je da svaki stepen boljeg korišćenja svetlosti znači 1kg po kvadratu veći prinos.

– Uložili smo u energetsku efikasnost i napravili kotlarnicu za pelet kako bismo smanjili troškove u proizvodnji zarad povećanja posla, ali smo i dalje ugroženi uvoznom robom. Država mora jasno da deklariše uvozne proizvode i zaštiti domaću proizvodnju, tako da kupac može da prepozna odakle roba dolazi i sam odluči da li će kupiti robu iz Srbije, Albanije ili odakle god.

I ponuda kredita za podizanje staklenika praktično da ne postoji, kaže nam konsultant Jović.

– Ne računamo kredite od 15.000 EUR koje daju pojedine institucije, kada je za jedan staklenik od 1ha potrebno bar milion evra.
Hrvatska je u proteklih četiri, pet godina izgradila oko 35-40 ha najsavremenijih staklenika. U Srbiji su i dalje najpopularniji polovni i mali staklenici do 200 kvadrata. Jović kaže da ima nagoveštaja da će u Srbiji tokom sledeće godine biti izgrađeni savremeni staklenici na oko desetak ha, ali ništa nije sigurno. I neke velike kompanije su imale ambicije za započinjanje proizvodnje u zatvorenom na većim površinama, ali ništa od toga još nije realizovano.

Najmanje tri meseca za izgradnju

Glavni isporučioci opreme za izgradnju staklenika u Srbiji su holandske firme KG SYSTEMS tj Kees Greeve Glasshouse projects B.V, CERTHON, View engineering sa svojim zastupnicima. Holanđani imaju kapital i u jednoj od najvećih kompanija u proizvodnji rasada na Balkanu, Grow Rasad, koja u Irigu sprovodi možda i najsavremeniju proizvodnju u staklenicima u Srbiji.

Sva oprema za izgradnju staklenika se uvozi, a od naručivanja do izgradnje potrebno je da prođe najmanje tri meseca. Lokacija je jedna od najvažnijih stavki koju treba razmotriti pre izgradnje, dok grejanje predstavlja najveću stavku u troškovima proizvodnje.

Važno je istaći da se staklenici kod nas tretiraju kao građevinski objekti i da podležu proceduri dobijanja građevinskih dozvola za njihovo podizanje. Koliko vremena je za to potrebno, zavisi od lokalne samouprave.
Izvor: Ekapija

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama