Promena kursa ne može biti razlog za raskid ugovora

Promena kursa ne može biti razlog za raskid ugovora

U slučaju da sud raskine ugovor za stambeni kredit u švajcarcima na zahtev korisnika kredita, banka po zakonu ima pravo na naknadu štete

Raskid ugovora o kreditu nije rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima. Ukoliko sud na zahtev korisnika kredita i nađe da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, ostaje obaveza korisnika kredita da vrati iznos koji je primio od banke, u dinarskoj protivvrednosti, iskazanog u švajcarskim francima. Banka je u obavezi da korisniku kredita vrati ono što je od njega primila. U slučaju raskida ugovora banka ne gubi automatski hipoteku koju može da aktivira i naplati dugovanje. A to koliko ko kome treba da vrati, biće predmet posebnog sudskog postupka, imajući u vidu da u postupku po tužbi za raskid  sud samo odlučuje o raskidu ugovora, ali ne i o posledicama, kaže za „Politiku” Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, jedine banke koja je pristala da govori na ovu temu. „Politika” je inače juče od šest banaka tražila komentar povodom izjave Dragiše Slijepčevića, sudije Ustavnog suda, da raskid ugovora o kreditu zbog promenjenih okolnosti i narušene ravnoteže davanja i primanja može biti rešenje za oko 20.000 korisnika ovih kredita.

Da li je ovaj predlog izvodljiv?

Da bi uopšte neka okolnost mogla da bude razlog za raskid ugovora, pored ostalog, mora da bude takva da korisnik kredita nije mogao znati da ona može nastupiti, što treba i da dokaže. Promena kursa po našem mišljenju sigurno nije takva okolnost, pošto su i banka i korisnici kredita svesni da kursevi variraju i da kurs uvek može da se promeni kako na štetu banke, tako i na štetu korisnika kredita. Treba dodati i da banka, u slučaju da sud raskine ugovor na zahtev korisnika kredita, po zakonu ima pravo na naknadu štete. Dakle, jasno je da ovo ne samo da nije rešenje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima, već otvara nove probleme i troškove za korisnike kredita. Jedinu korist imaće samo pravni zastupnici.

Ako do raskida ugovora ipak dođe, kako će banke postupati?

Za sada nismo imali takve zahteve, ni sudske postupke po tom osnovu. Ako pak dođe do sudskog postupka, banka će isticati da promena kursa nije okolnost zbog koje se može tražiti raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i zahtevati naknadu štete ako do raskida dođe.

A ekstraprofit koji ste ostvarili po osnovu ovih kredita?

Možemo biti kritični prema bankama po raznim pitanjima, ali je neistina da su ostvarile ekstraprofit po ovom osnovu. Banke su na tržištu posrednici između onih koji imaju novac i onih kojima je novac potreban. Pošto taj posao podrazumeva i određene rizike, moraju, pored ostalog, da imaju i adekvatan kapital. U konkretnom slučaju, oni koji imaju švajcarski franak za banke su na strani izvora finansiranja u švajcarcima i kod njih su banke zadužene kako po osnovu kredita, tako i primljenih depozita. Dakle, banke imaju obaveze prema svojim kreditorima, štedišama i deponentima u toj valuti, i to su izvori iz kojih su banke kreditirale građane sa CHF indeksiranom klauzulom.

Na primer?

Naša banka trenutno ima kredite indeksirane u švajcarskom franku u vrednosti od 70 miliona, ali i 67 miliona obaveza prema štedišama u istoj valuti. Deo je finansiran i depozitom strane banke. Na temu finansiranja banaka u švajcarskim francima, saopštenje je izdala i NBS u januaru prošle godine. Sve i da su banke htele da ekstra profitiraju, to nije bilo moguće jer NBS, poput svih centralnih banaka na svetu, oštro ograničava izloženost banaka riziku od promene kursa u odnosu na kapital. Kamatne stope na kredite indeksirane u švajcarcima bile su niže u odnosu na one u evrima. Dakle, nema mesta priči o ekstraprofitu banaka.

Valutna klauzula je dozvoljena, ali ne kao sredstvo uvećanja glavnice, što se zbog promenjenih okolnosti dogodilo u slučaju ovih kredita?

Ovde i jeste reč o očuvanju datog. Nema tu nikakvog uvećanja glavnice – kredit koji je dat u dinarskoj protivvrednosti od recimo 100 švajcarskih franaka treba i vratiti u tom iznosu, u dinarskoj protivvrednosti na dan otplate. Kurs ovde služi za očuvanje datog i obračunatog. Da li bi građani i kreditori koji su bankama poverili štednju i kredite u švajcarskim francima pristali da im iste vratimo po nekom istorijskom kursu dinara u odnosu na švajcarac? Šta da kažemo svi mi koji smo se zaduživali u evro klauzuli, po višim kamatnim stopama kada je recimo u avgustu 2008. evro vredeo 75 dinara, a sada vredi 123 dinara? Gde je tu granica za „promenjenu okolnost”?

Tvrdite da bi ovakvo rešenje dovelo u pitanje stabilnost finansijskog sistema. Zašto?

Ako bismo rekli da je došlo do promenjenih okolnosti, imajući u vidu da je dve trećine kredita u finansijskom sistemu indeksirano u stranoj valuti, i da usled teškog nasleđa gotovo samo štedimo u stranoj valuti, sigurno bismo doveli u pitanje stabilnost finansijskog sistema.

Zašto banke ćute?

Banke nisu estrada i mislim da se samo primereno ponašaju u skladu sa situacijom u kojoj se nalaze građani i privreda zemlje u tranziciji. Udruženje banaka se oglašavalo povodom pitanja kredita indeksiranih u švajcarskim francima i ranije.

Izvor: Politika

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *