Prosečna plata 377 evra – neko zaradi za meso, a neko za kupus

Prosečna plata 377 evra – neko zaradi za meso, a neko za kupus

Svakog meseca nakon što Republički zavod za statistiku saopšti podatke o prosečnoj republičkoj plati i zaradama po lokalnim samoupravama, veliki broj radnika bude zatečen cifrom koja se iskazuje kao njihova prosečna zarada, uz tvrdnju da toliku platu nemaju ni snu. Tako je i ovoga puta kada je RZS saopštio da je prosečna junska plata 377 evra, odnosno 46.450 dinara. Tim pre što i zvanična statistika iskazuje da oko 30.000 radnika ne prima platu, zatim da 28.683 njih ima platu do 20.000, a između 20.000 i 25.000 dinara 29.463. Dakle, gotovo 100.000 radnika po zvaničnoj statistici ili nema ništa ili ima manje od 200 evra mesečno.

Međutim, kada se pogleda dalja statistika zarada, vidi se da u Srbiji, bez obzira na to što se radnici koji rade za minimalac ili bez njega u tome ne pronalaze, ima veliki broj onih čija su primanja veća od 45.000 dinara, što je otprilike prosečna republička plata. Tako platu između 45.000 i 65.000 ima 281.376 zaposlenih, onu od 65.000 do 85.000 njih 153.840, dok od 85.000 do 110.000 dinara mesečno prima 85.752 zaposlenih. Između 110.000 i 150.000 dinara mesečno prima 57.806 zaposlenih, a više od 150.000 njih 44.821. Upravo ti koji primaju prosečnu zaradu i veću od nje zapravo „podižu” republički prosek u kojem nestaju oni koji ili ne primaju platu ili primaju minimalac.

Ukoliko se pak pogleda ko ima velike plate u Srbiji koje doprinose tome da i ukupan prosek zarada bude daleko veći od onoga što običan radnik prima, vidi se da reč uglavnom o savetnicima, programerima, konsultantima, menadžerima… Tako su prošlog meseca najveću platu – 155.327 – imali zaposleni u oblasti upravljačke delatnosti i savetovanja, a nešto manje od njih – 155.215 dinara – primili su zaposleni u vazdušnom saobraćaju. Dobre zarade imaju i zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu – 147.153 dinara, dok programeri i konsultanti zarađuju 147.106 dinara.

Prosečna junska zarada u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu bila je 39.003, u rudarstvu – ali oni koji rade na eksploataciji uglja – 74.419, u prerađivačkoj industriji 44.952 dinara. No, u prerađivačkoj industriji najviše zarađuju zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte – 105.528 dinara mesečno, a zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda 102.879.

Za razliku od njih, zaposleni u uslugama smeštaja i ishrane prošlog meseca u proseku su imali 27.935 dinara, a turistički radnici svega 20.461 dinara, što je nekoliko hiljada dinara manje i od minimalca.

Kako statistika ne razdvaja one koji „jedu samo meso” od onih kojima ostaje „samo kupus”, proizlazi da prosečne plate u Srbiji rastu. To što se najveći deo radnika ne pronalazi i ne uklapa u prosečne zarade u svojoj opštini ne znači da one nisu tolike i da ne postoji određeni broj zaposlenih koji prima ne samo prosek nego i mnogo više od toga. Problem je u tome što su radničke zarade – a sindikati tvrde da čak 400.000 zaposlenih mesečno prima minimalac – male, bez obzira na to da li rade u državnom ili privatnom sektoru.

Lj. Malešević

Sanak pusti

Čak i ukoliko se uzme u obzir sindikalni podatak da nekoliko stotina hiljada radnika mesečno prima minimalac, pa i manje od njega, nesporna je činjenica da u Srbiji ima i zaposlenih koji svakog meseca imaju i više od 1.000 evra. Kada se uzme u obzir onih 200 evra, za koliko radi velika većina srpskih radnika, kako kod domaćih tako i kod stranih kompanija, i 1.000 evra koje dobijaju razni savetnici, menadžeri, programeri, konsultanti, onda je prosek negde između i tako se dolazi do statistički iskazanih 377 evra prosečne junske zarade u Srbiji. Statistika je surovo nabrajanje činjenica i izvlačenje proseka, a koliko je ono pravedno, najbolje osećaju oni koji žive u lokalnim samoupravama s velikim prosečnim zaradama o kojima ne mogu ni da sanjaju.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *