Prosečna plata u regionu – evo gde je Srbija

Prosečna plata u regionu – evo gde je Srbija

Najveća prosečna plata u prošloj godini na prostoru bivše Jugoslavije isplaćena je u Sloveniji i iznosila je 1.004 evra, dok je najmanja bila u Srbiji 361 evro.

Prosečna plata u Crnoj Gori prošle godine bila je 482, u Hrvatskoj 747, u Bosni i Hercegovini 422, a u Makedoniji 365 evra. Međutim, kada se pogleda rast prosečne plate u 2015, jasno je da je on najveći u Srbiji.

Naime, prosečna plata u Sloveniji prošle godine porasla je za svega 1,49 evra, u Hrvatskoj za 5,44, a kod nas za 34,77 evra, jer je Srbija u prošlu godinu ušla sa prosečnom platom od svega 326,42 evra.

Po oceni ekonomiste Milana Ćulibrka, problem je u niskom standardu i nije dovoljno imati najveći rast plata u jednoj godini, ako se kreće sa najnižom osnovicom u komšiluku.

“Tačno je da samo mi imali najveće povećanje prosečne plate, ali ne sme se zaboraviti sa kakvim startom smo se u trku upustili. Ukoliko plate najbrže rastu u Srbiji , a i dalje su najniže u regionu, onda je jasno da imamo problem i da je on u ekonomskoj snazi i moći ove države, koja je najgora ekonomija, prema 10 bitnih indeksa, na prostoru bivše Jugoslavije. Kada se sve to zna, onda podaci o najmanjoj prosečnoj plati i najvećim njenim povećanjem istovremene ne može nikog da iznenadi”, kaže Ćulibrk za “Dnevnik”.

On ukazuje na to da bi u Srbiji na prosečnu platu, kao što je to u svim drugim evropskim državama, trebalo da utiču veće plate u privredi, odnosno da bi one morale biti veće nego u javnom sektoru, ali da to izostaje.

“Srbija je jedna od retkih evropskih država u kojoj su plate zaposlenih u javnom sektoru veće nego u privatnom. To nigde nije slučaj. Preduzetnicima niko ne može određivati koliku će kome dati platu. Međutim, problem je što su plate u našoj privredi male ili se barem tako prikazuju – a to ulazi u prosek – jer radnici na papiru dobijaju minimalnu zaradu, ali im se deo daje na ruke”, kaže on.

“To je zato što onda poslodavac plaća poreze samo na minimalac i mnogo ih koristi tu mogućnost. Ipak, u osnovi je veliki problem to što je država dozvolila da i dalje zaposleni u javnom sektoru imaju značajno veće plate od onih koji rade u privatnom. S druge strane, privatnici koji dobro posluju, čija se produktivnost povećava, koji više zarađuju, trebalo bi da srazmerno tome povećaju i plate svojih zaposlenih a ne da svekoliki profit zadržavaju samo za sebe. Onda bi i ukupna prosečna plata bila veća, objašnjava Ćulibrk.

On podseća na to da se Fiskalni savet Srbije, zarad nastavka finansijske konsolidacije države koja je tek započeta, zalaže da se plate u javnom sektoru zamrznu u naredne dve godine. S druge strane, privatni sektor bi, nasuprot tome, trebalo da poveća plate radnicima koji proizvode.

“Na kraju krajeva, Fiskalni savet i kada predlaže zamrzavanje plata u javnom sektoru, pre svega misli na održivost javnog duga Srbije. Zbog toga insistira da se udeo plata za javni sektor smanji u BDP-u. Jer, sve dok je taj udeo velik, javni dug Srbije nastaviće da raste. A ako se ništa ne promeni, procenjujem da ćemo već krajem ove godine preći 80 odsto BDP-a, što je granica koja se po međunarodnim standardima smatra granicom prezaduženosti neke zemlje”, ocenjuje Ćulibrk.

S druge strane, ukoliko se sprovode najavljena racionalizacija javnog sektora i bez posla ostane oko 30.000 zaposlenih onda će, smatra Ćulibrk, prosečna srpska plata za ovu godinu biti još manja.

“ Srpska prosečna plata će pasti zato što će ostati bez prihoda 30.000 ljudi, odnosno toliko će plata biti manje u proseku, a da li će privatni sektor “usisati” toliki broj teško je poverovati. Pogotovo, što su zaposleni u javnom sektoru i sada imali plate iznad proseka, pa su samim tim povećavali ukupnu prosečnu platu države”, zaključuje Ćulibrk.

 

Izvor:B92

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *