Prosečna potrošačka korpa proguta tri minimalca

Prosečna potrošačka korpa proguta tri minimalca

Koliko građani Srbije zaista zarađuju teško je reći, ali zvanična statistika kaže da je u januaru prosečna zarada bila 41.508 dinara.

 Ni taj iznos, koji, slobodno se može reći, svakog meseca mali broj zaposlenih smesti u novčanik, nije dovoljan da se podmire mesečni izdaci domaćinstva jer je prosečna potrošačka korpa iznosila 68.563 dinara, pa je, da bi se ona napunila, bila potrebna 1,65 prosečna zarada. Što se tiče onoga što se svakog meseca spušta u minimalnu potrošačku korpu, u januaru je bilo potrebno 35.517 dinara, odnosno za pokriće te korpe bilo je dovoljno 0,85 prosečne zarade.

Ne samo da prosečna zarada nije dovoljna za podmirivanje troškova prosečne potrošačke korpe već je u odnosu na poslednji mesec prošle godine za nju trebalo više novca jer je bila 700 dinara skuplja, a skuplja je bila i minimalna potrošačka korpa, za koju je u januaru trebalo oko 300 dinara više nego mesec ranije.


68.563 dinara teška prosečna potrošačka korpa

Razlog za to je što su potrošačke cene proizvoda i usluga u januaru, u odnosu na decembar 2016. godine, bile u proseku 1,4 odsto više, a godišnji rast potrošačkih cena –januar 2017. u odnosu na januar 2016. godine – bio je 2,4 odsto. Tako su u januaru poskupeli hrana i bezalkoholna pića – 3,1 odsto, alkoholna pića i duvan – 2,9, transport – 1,6, komunikacije – 0,5 odsto, a viši su i izdaci za rekreaciju i kulturu – 0,4 odsto, zdravstvo – 0,3 odsto, kao i troškovi za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva, te obrazovanje, i restorane i hotele – 0,2 odsto. Pad cena zabeležen je kod odeće i obuće, i to od 1,1 odsto, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.

35.517 dinara minimalna potrošačka korpa

Jasno je da iznos prosečne plate ne pokazuje stvarnu sliku primanja zaposlenih, niti realnu kupovnu moć građana. U pojedinim sektorima zarade su izuzetno visoke i daleko iznad proseka, a u nekim se isplaćuje minimalna zarada. Tako je u januaru minimalac, koji zarađuje ogroman broj radnika – procene su da ih je i više od 200.000 – bio nepune 23.000 dinara, što znači da je on pokriva tek dve trećine minimalne porošačke korpe, dok je za punjenje prosečne potrošačke korpe potrebno gotovo tri minimalca. Istovremeno, u određenim delatnostima gde su zarade daleko iznad proseka, mnogo je lakše podmiriti mesečne trškove.

Najviše za hranu

Kod  izdataka za ličnu potrošnju domaćinstva najviše novca, više od polovine, otpada za hranu i komunalne troškove. Naime, za  hranu i bezalkoholna pića bilo je potrebno 34,9 odsto prihoda, dok je za troškove stanovanje, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva bilo potrebno 16,7 odsto ostvarenih prihoda. Slede izdaci za transort – 9,3 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9 odsto, za komunikacije – 5,3 odsto, a za alkoholna pića i duvan 4,6 odsto.

Tako, recimo, zaposleni u vazdušnom saobraćaju sa zaradama od oko 164.665 dinara imaju dovoljno novca za podmirivanje troškova gotovo 2,5 prosečne potrošačke korpe, oni koji rade u uslužnim delatnostima u rudarstvu, gde su zarade u januaru bile 128.741 dinar, mogu da napune dve prosečne potrščake korpe, a zaposleni u upravljačkim delatnostima i savetovanju, koji su u januaru zaradili 114.977 dinara, imali su novca za podmirivanje troškova koje staju u gotovo dve prosečne potrošačke korpe. Mnogo manje su u januaru zaradili zaposleni u zaštitnim i istražnim delatnostima – 22.580 dinara, proizvodnji odevnih predmeta – 23.164 i iznajmljivanju i lizingu – 23.615 dinara, koji su imali najniže zarade – oko minimalca, pa čak i ispod tog iznosa.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *