Pšenica u silosima čeka bolju cenu

Pšenica u silosima čeka bolju cenu

Žetva pšenice je pri kraju i procenjuje se da će u silose i ambare poljoprivrednici smestiti gotovo dva i po miliona tona hlebnog zrna, što je nešto manje nego proletos. Ni letos ratari nisu bili zadovoljni cenom pšenice, pa su je, uglavnom, predali u silose na čuvanje.

Prosečan prinos je četiri tone po hektaru. U Vojvodini je za skoro dve tone veći. Ratari nisu zadovoljni jer otkupna cena oko 17 dinara po kilogramu, kako tvrde, ne pokriva ni troškove proizvodnje.
“Pšenicu sam predao Zemljoradničkoj zadruzi ‘Tisa’. Deo sam dao na čuvanje, deo ću prodati zbog izmirenja obaveza. Drugi deo ću ostaviti na lageru i sačekati bolju cenu”, kaže Lazar Tobdžić iz Bačkog Petrovog Sela.
Ištvan Šterbik iz Zemljoradničke zadruga “Tisa” (Bačko Petrovo Selo) napominje da je primljeno više od 8.000 tona pšenice, što je ostavljeno u silosima, a ostatak predat mlinskoj industriji na čuvanje.
U Vojvodini je pšenicom bilo zasejano gotovo 300.000 hektara.
“Žetva pšenice završena je za rekordnih deset dana, a razlog za ovako kratku žetvu jeste veliki broj kombajna – oko 7.000”, ukazuje Radica Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Pšenica je dobro rodila i u susednim zemljama. Mađarski ratari proizveli su četiri i po miliona tona, u Bugarskoj je rod veći oko 400.000 tona, a u Hrvatskoj je u silose smešteno oko 800.000 tona pšenice. Naši zemljoradnici proizveli su oko dva i po miliona tona.
Stručnjaci ne očekuju skoru promenu cene pšenice.
“Tržišna očekivanja idu u pravcu povećanja cene, ali tek za dva-tri meseca, što je jedno istorijsko pravilo na tržištu pšenice – cena pšenice dostiže svoje cenovne vrhove pred kraj kalendarske godine”, podseća Žarko Galetin sa Produktne berze u Novom Sadu.
Prve analize brašna od ovogodišnje pšenice pokazuju da je kvalitet iznad proseka, što će, svakako, obradovati pekare. Ne očekuje se ni promena cene brašna.
“U ovom trenutku, cena formirana na tržištu brašna je, prema našim parametrima, oko 26 dinara. Očekujemo da ona neće izazivati nikakve turbulencije ni sa cenovnog aspekta”, navodi Predrag Đurović iz “Žitoprometa” u Senti.
Za mlinsko-pekarsku industriju godišnje je potrebno oko milion i četiri stotine hiljada tona pšenice, za jesenju setvu  oko 120.000 tona semena. Izvoznicima je na raspolaganju oko milion tona.

Izvor: RTS

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama