“Uputstvo za uštede”: Od e-bankarstva do planske kupovine

“Uputstvo za uštede”: Od e-bankarstva do planske kupovine

Korist od elektronskog bankarstva je evidentna, pošto pojedine banke ne naplaćuju ni dinar provizije za ovakav način plaćanja računa, dok je u drugima ona simbolična.

Ni bankari više ne kriju – i njima je cilj štednja i manji broj zaposlenih. Zato pojedine banke podižu minimalne provizije i na 150 i 200 dinara, ne bi li “prisilile” klijente da račune plaćaju putem interneta.

Pojedine banke ne naplaćuju ni dinar provizije za ovakav način plaćanja računa, dok je u drugima ona simbolična. Naplaćuje se samo mesečno održavanje tekućeg računa sa uslugom internet-bankarstva, a cena opet zavisi od banke do banke.

Ako domaćinstvo ima bar pet računa za koje se na šalteru plaćaju provizije, ušteda na godišnjem nivou može da dostigne i četiri hiljade dinara, ako se plaća onlajn, odnosno preko elektronskog bankarstva.

Minusi, krediti, kartice…

Kada bi vodili računa koliko se i gde zadužuju, građani Srbije bi mogli mesečno da uštede dobru svotu novca. Tako, na primer, gotovo 90 odsto zaposlenih i penzionera koristi dozvoljeni minus, koji je najskuplji vid zaduživanja.

Od toga više od polovine stalno, tokom cele godine prekoračuje sredstva koja ima na raspolaganju na tekućem računu, odnosno koristi pozajmicu u punom iznosu. Obično je to jedna plata, ali, banke sve više povećavaju taj limit, na dve pa i tri zarade, odnosno penzije, jer im je zarada enormna.

Došlo vreme za jeftiniji minus

Kada se koristi kreditna kartica, lakše se poseže za mnogim stvarima koje nisu u tom trenutku neophodne, naročito ako može da se razloži na rate. Vrlo brzo se “ispegla” kartica do kraja, a onda se banci uglavnom otplaćuje samo kamata.

Kreditna kartica treba da se koristi samo za planirane kupovine i u iznosu koji može da se pokrije iz zarade, kako bi se izbegla kamata.

Za građane Srbije i dalje su najisplativiji čekovi, jer se njima može plaćati odloženo i do 12 meseci sva roba i usluge, bez ikakvih troškova. Ušteda se može postići i kod korišćenja kredita. Tako, na primer, ukoliko se uzima gotovinski zajam, savetuje se da se uzima na kraći rok, jer je manja kamata.

Akcijska roba i kupovina “po stavkama”

Godine besparice naterale su potrošače u Srbiji da se odavno racionalno ponašaju u kupovini. Kad nema mnogo novca na raspolaganju, naš kupac “triput meri, jednom seče”, mudro troši svaki dinar, planira svaku kupovinu. Kupuje mahom “na akciji” osnovne kućne potrepštine, a za koji dinar manje mnogi su spremni da pređu desetine kilometara, i bukvalno s kraja na kraj grada, kako bi uštedeli.

Ljudi štede tako što sa spiskom idu u kupovine, prate akcije, ali i ređe odlaze u takozvane veće kupovine. Mnogi sada kupuju i privatne robne marke, kada je reč o ulju, šećeru, brašnu, pirinču, jogurtu, siru, salami, viršlama…

Današnji potrošač vodi računa o svakom dinaru, planira, kupuje na akciji, ide u šoping prvenstveno sa spiskom, trgovačke marke sve više ga zanimaju, naglašavaju u maloprodajnim lancima. Traže da se suzi asortiman i da bude adekvatan njihovom džepu.

Akcijske kampanje danas ne traju samo dan-dva kao ranije, na primer vikendom, već po nedelju dana, a često i mesec. Trgovci sada i bukvalno svakodnevno raznim akcijama mame potrošače. Cene hrane tada su niže od 15 do 30 odsto.

*Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama