Radoznalost u svetu koji se menja

Radoznalost u svetu koji se menja

Srbin rođen u Americi i Amerikanac koji je rešio da pokrene posao u Srbiji i to tehnološki, start-up, pre devet godina kada start-up u Srbiji nije bio toliko poznat izraz. Rođen u Čikagu, Harvardski učenik, Sava Marinković, iako ima dosta toga na šta može biti ponosan, deluje kao veoma skromna osoba i nadasve neposredna. Iza sebe ima nagrade EY za inovativnog preduzetnika godine, Evropskog preduzetnika godine od strane OEBS-a, a njegov bivši poslodavac General Electric proglasio ga je za jednog od 50 GE heroja. Možda pre svega treba imati u vidu da je njegov biznis preživeo svetsku finansijsku krizu i da je nastavio sa razvojem.

Upravo zato priču u prijatnom ambijentu Toro Latin GastroBara započinjemo Savinom idejom da umesto u ’belom svetu’ posao pokrene baš u Srbiji. „Pokretanje poslovanja koje podrazumeva određenu proizvodnju, hardver, u Srbiji veoma je težak izazov. Kada poslujete sa fizičkim stvarima koje morate da dopremite u zemlju, a carina ne funkcioniše baš kako treba, završite sa mnogo zastoja i kašnjenja. Vidim da sada postoji inicijativa da se stvari poboljšaju po ovom pitanju. Ali nešto što bi preko noći bilo rešeno u SAD ili nekoj drugoj zemlji, u Srbiji traje kao večnost“, žali se Sava sa nadom da će se problemi rešiti jer, kako kaže, u Srbiji postoji dosta dobrih hardver start-upova.

U vreme kada je rešio da osnuje TeleSkin, živeo je i radio u Parizu. U Srbiju je došao da prisustvuje svadbi, a same okolnosti tih dana bile su čudne kako kaže, jer je ceo grad bio praktič- no blokiran zbog posete Hillary Clinton. Ipak to ga nije pokolebalo da krene u realizaciju ideje o kreiranju skenera koji će rano dijagnostifikovati rak kože.

„Poseban izazov je bilo spojiti u jednom timu naučnika, inženjera i marketing stručnjaka, ali na taj način dobijete novu ideju i inovativan način razmišljanja.“ Upravo takav pristup doneo im je i Microsoft nagradu za SkinScan aplikaciju kao najbolju iz oblasti zdravstva. TeleSkin danas razvija akcelerator u Danskoj, a Sava ima novi projekat na kome radi već godinama. Sa TeleSkinom ujedno je osnovao i mySkin koji se udaljio od medicine, ali u suštini ovaj preduzetnik i dalje ostaje posvećen koži. Pored brojnih tehnoloških uređaja koji mere stepen fizičke aktivnosti, san… ne postoji nijedan koji vodi računa o vašoj koži. Sem onoga koji razvija Sava. Doneo nam je OKU, prvi uređaj koji prati 29 različitih karakteristika najvećeg ljudskog organa. San mu je da se OKU nađe u svakom kupatilu. Ovim uređajem možete da pratite kako vaša koža vremenom stari, ali još bitnije kako da je održite zdravom, jer će vam pokazati da li određeni kozmetički preparati zaista daju željeni efekat. „Usled raznih procedura, bilo nam je neophodno previše vremena za izradu prototipa. Zato smo rešili da uvezemo 3D štampač i to prvi u Srbiji. Naravno, na carinu i poreze otišla je ista suma kao za sam uređaj, ali šta je tu je.“ Na razvoju inovativnog i jedinstvenog proizvoda sarađivali su sa raznim kompanijama širom sveta. „To je priroda start-upa danas – ne poznaje granice. Ono što je bitno u poslu je da ste povezani sa tržištem“, naglašava moj sagovornik, ukazujući na činjenicu da u Srbiji ima dosta talentovanih ljudi koji su dobri koliko i oni koje možete naći u Silikonskoj dolini. „Razlika je u tome što se u Dolini ljudi brzo kreću napred, a isto morate da uradite i ovde kako bi bili u toku sa svetskim trendovima“, objašnjava Sava i ističe da ne bi uspeli bez tima u Njujorku sa kojim sarađuju.

Pričom o talentu došli smo i na temu obrazovanja u Srbiji. Iako se često čuju kritike da su nam studijski programi zastareli, Sava to ne vidi nužno kao problem. „Mladi ljudi su dovoljno pametni da prozru kroz starovremenske strukture obrazovanja. To je upravo ono što bi trebalo i da im da prednost, jer ukoliko vas uče na isti način kao i milione drugih ljudi u svetu, kako ćete kreirati nešto zaista novo? Možda je to upravo razlog što su Srbi koji su odrasli i školovali se u svojoj matičnoj zemlji danas tako uspešni i priznati stručnjaci u Silikonskoj dolini.“ Da biste uspeli danas je neophodna radoznalost, pogotovo u svetu koji se brzo menja, tvrdi Sava. „Ono što me brine je ’plemenska’ ili ’klanska’ nastrojenost ljudi koja je i kulturološki prisutna u Srbiji i koja je izgovor za intelektualnu lenjost. U klasnom okruženju možete da se provučete na osnovu veza i vezica koje imate. To je moralni hazard i mladi ljudi moraju da budu svesni da su greške sastavni deo uspeha. Dok ste mladi pravo je vreme da rizikujete, jer što ste mlađi to imate bolju ’sigurnosnu mrežu’“, kaže moj sagovornik i poručuje da u životu morate pronaći ono što vas pokreće.

Liderstvo i integritet

Sava je o liderstvu dosta naučio i u vojsci. Kaže da se sve svodi na iste stvari: da li možete da motivišete ljude, da li imate viziju, možete li da je sprovedete u delo, imate li integritet? „Ukoliko nemate inegritet i izgrađen karakter, ljudi vas neće pratiti i napustiće vas prvom prilikom. U poslu je slično – možete nekoga dobro da platite kako biste ga zadržali, ali sa prvim poteškoćama u poslovanju, ako niste izgradili integritet ljudi će vas napustiti. Lidesrtvo je i jedan intenzivan put samospoznaje gde mnogo više učite o sebi, a greške su dragoceni izvor znanja.“

Sve ima svoju pozitivnu stranu

Na opasku da su ljudi ovde postali negativni Sava kaže da je to pre svega kulturološki problem. „Ovo je društvo koje ima nizak nivo poverenja. Ceo region je prema sociološkim istraživanjima tako okarakterisan, dok je u Evropi situacija suprotna. U Srbiji imamo jednu veoma specifičnu situaciju – preduzetništvo, koje je inače aktivnost visokog poverenja, razvija se u sredini niskog stepena poverenja. Lestvica je mnogo više postavljena ovde u odnosu na evropske zemlje ili SAD, jer ukoliko u Srbiji napravite grešku gotovo momentalno gubite motivaciju. Sve ima svoju pozitivnu stranu, samo je morate uvideti.“

Ulazak u preduzetničke vode

„I pre poslovne škole zainteresovao sam se za nanotehnologiju. Tokom stažiranja razmišljao sam o načinu kako da komercijalizujem nanotehnološke patente. Priključio sam se sjajnoj grupi u kojoj su bila dva momka sa Stanforda, koji su inače za dve godine iz svoje sobe u studentskom domu napravili prihod od deset miliona dolara; jedan kolega sa MIT i moj dobar drug sa Harvarda. Bili smo prisutni na svim poslovnim takmičenjima i ostvarivali smo zaista dobre rezultate. Tada sam počeo da razmišljam kao preduzetnik.“

*Izvor: BIZLife

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama