Rast BDP-a od četiri odsto je prvi korak u budućnost

Rast BDP-a od četiri odsto je prvi korak u budućnost

Profesor Ekonomskog fakuteta u Beogradu Dragan Đuričin smatra da je visoka stopa privrednog rasta, koju je najavio mandatar za sastav nove Vlade Srbije Aleksandar Vučić, i realna i potrebna Srbiji, i dodaje da prvi korak da se ona ostvari jeste – da to i zamislimo.
„Ako to ne zamislimo, onda ne možemo ni da ostvarimo”, kaže Đuričin . Na pitanje da li je realno da Srbija ima najveću stopu rasta u Evropi, Đuričin ukazuje da je normalno da rast od dva do 2,5 procenata u Nemačkoj, u apsolutnom smislu znači mnogo više nego rast od četiti ili četiri i po procenta u Srbiji, jer je baza različita.

„Nemačka je jedna od najrazvijenijih ekonomija u svetu, jedan od najvećih izvoznika. Visok procenat BDP-a je u izvozu, odnosno u sektoru razmenjivih proizvoda. Srbija je mikroskopska ekonomija, sa mnogim strukturnim problemima”, naveo je Đuričin. Zato je, kako ističe, Srbiji i neophodna visoka stopa rasta bi kao ekonomija preživela, da bi se našla na putanji održivog i inkluzivnog ekonomskog razvoja.

„Mi smo preko čevtrt veka u kašnjenju, u regresiji”, rekao je Đuričin za Tanjug i dodao je i da su nam visoke stope rasta bruto domaćeg prozvoda (BDP) potrebne da bismo eliminisali sve strukturne neravnoteže koje proizilaze pre svega iz deficita tekućeg računa, i iz deficita budžeta.

„Zemlja koja troši više nego što proizvodi i više uvozi nego što izvozi, mora da se zadužuje da bi održala spoljnu i unutrašnju likvidnost…i te visoke stope rasta mogu kasnije biti osnova prosperiteta, ali sada su nam potrebne da bismo preživeli”. U ekonomskoj teoriji se 4,0 procenta smatraju, kako dodaje, stopom održivog razvoja nacionalne ekonomije, pod pretpostavkom da je inflacija niska i stabilna.

„Srbija, ukoliko bi ostvarila takvu stopu u 2016. godini, to bi bio prvi korak u dobrom pravcu, s obzirom da ostvarenje efekta konvergencije u dohotku sa Evropskom unijom, prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, znači da bi Srbija morala do 2030. svake godine da ima takozvanu složenu stopu rasta od 6,0 procenata”. Zato, mišljenja je on, „stopu rasta od 6,0 procenata danas mogu samo agenti nade da izjave, odnosno dobri političari”.

„Glavno pitanje je kako to ostvariti? Ako to ne zamislimo, pošto nam je potrebno da bismo kao nacija i država preživeli, onda to ne možemo ni ostvariti. Ako smo samo u depresivnom modu, kukamo, tražimo da nam se da više od onoga što još nije stvoreno, onda nema šanse da preživimo i prosperiramo”, navodi Đuričin. Dodaje da su za realizaciju takvog cilja potrebne višekolosečne, inteligentne reforme, koje se baziraju na industrijskim politikama, sektorima razmenjivih proizvoda i na novim makroekonomskim politikama, koje podržavaju industrijske politike i sektore razmenjivih proizvoda.

„Kada Srbija smanji nezaposlenost mladih i opštu nezaposlenost, i kada smanji indeks zavisnosti, u smislu da mnogo više ljudi radi a mnogo manje je izdržavano, mi ćemo se naći na putanji inkluzivnog i održivog ekonomskog razvoja. Prvi korak je da to zamislimo”, zaključio je Đuričin.
D. Vujošević

Bolje od očekivanog
Finansijski analitičari Erste banke očekuju da se u predstojećem periodu 2016. u Srbiji nastave pozitivna ekonomska kretanja i procenjuju rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) između 2,3 i 2,5 odsto na međugodišnjem nivou.

Rast BDP-a u prvom kvartalu je, kako kažu, nadmašio njihova i tržišna očekivanja, jer je stopa iznosila solidnih 3,5 procenata na međugodišnjem nivou. Na tu stopu je, navodi se u dokumentu, uticao nastavak snažnih rezultata eksterne tražnje, pri čemu je rast izvoza iznosio 11,5 odsto međugodišnje naspram rasta uvoza od 4,7 odsto međugodišnje.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *