Rast industrijske proizvodnje i skok izvoza iz Srbije

Rast industrijske proizvodnje i skok izvoza iz Srbije

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je u prvoj polovini 2017. godine 17,06 milijardi evra, i veća je za 13,2 odsto u odnosu isti period prošle godine, pri čemu je pokrivenost uvoza izvozom porasla na 77,7 odsto sa prošlogodišnjih 77,2 procenta.

Izvoz je u posmatranom periodu povećan za 13,6 procenata na 7,46 milijardi evra, a uvoz je vredeo 9,60 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 12,9 procenata na godišnjem nivou, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Deficit u robnoj razmeni sa svetom je iznosio 2,14 milijardi evra, što je rast od 10,4 posto u poređenju sa prvim polugodištem 2016.

Izraženo u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena je u prvih šest meseci dostigla 18,46 milijardi dolara, ili za 9,6 posto više nego u istom period 2016. godine.

Izvezeno je robe za 8,07 milijardi dolara, što je za 10 procenata više u odnosu na prvo polugodište, a uvezeno za 10,39 milijardi ili za 9,3 odsto više.

Deficit je iznosio 2,31 milijardi dolara, i veći je za 6,9 procenata.
Najveće učešće u izvozu imao je Region Vojvodine (32,9 odsto), dok je u uvozu prednjačio Beogradski region sa udelom od 45,8 procenata.

Najviše robe smo u prvih šest meseci izvezli u Italiju, u vrednosti 1,17 milijardi dolara, zatim u Nemačku (1,02 milijarde), Bosnu i Hercegovinu (615,3 miliona), Rusku Federaciju (470,8) i Rumuniju (415,6 miliona dolara).

Istovremeno, najveći uvoz smo realizovali iz Nemačke, za 1,31 milijardu dolara, Italije (1,06 milijardi), Ruske Federacije (827 miliona), Kine (809 miliona) i Mađarske (480 miliona).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije činile su 64,9 odsto ukupne razmene.

Drugi najveći spoljnotrgovinski partner su nam zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 943 miliona dolara. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode za 1,34 milijarde dolara, a uvezli za 406,1 milion u posmatranom periodu, tako da je pokrivenost uvoza izvozom 332,2 procenta.

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom i Hrvatskom, a od drugih zemalja ističe se suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Slovačkom, i Velikom Britanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

Na mesečnom nivou, u junu 2017. godine je izvezeno robe u vrednosti 1,52 milijarde dolara, ili za 14,3 odsto više nego u istom lanjskom mesecu, a uvezeno je za 1,91 milijardu dolara, što je povećanje od 6,0 posto na godišnjem nivou.

Izraženo u evrima, junski izvoz je vredeo 1,35 milijardi evra, i bio je veći za 14,2 procenta nego u junu prošle godine, dok je uvoz zabeležio rast od 5,9 odsto na 1,71 milijardu evra.

Industrija uspešnija za 5,6 odsto

Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u junu 2017. godine veća je za 5,7 odsto u odnosu na jun 2016. godine, a u odnosu na prosek 2016. godine veća je za 5,6 odsto, saopštio je 31. jula 2017. godine Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po sektorima, u junu 2017. godine, u odnosu na isti mesec 2016, zabeležen je rast u sektoru Rudarstvo od 16,7 odsto, prerađivačkoj industriji 6,0 odsto, a na istom nivou je ostao u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija.

Obim industrijske proizvodnje u junu 2017. godine, u odnosu na jun 2016, beleži rast rast kod 19 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 69 odsto, a pad kod 10 oblasti sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 31 odsto.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u junu 2017. godine, u odnosu na isti mesec 2016. godine, imale su, precizira se, proizvodnja mašina i opreme Eksploatacija uglja, proizvodnja električne opreme, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, i proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama