Raste industrijska proizvodnja i izvoz

Raste industrijska proizvodnja i izvoz

Industrijska proizvodnja i izvoz u Srbiji beleže rastuće trendove, dok uvoz trenutno stagnira, navode ekonomisti. Na nedavnom predstavljanju novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u Privrednoj komori Srbije rečeno je da je u porastu i dalje unutrašnji promet u trgovini na malo, a da kretanje potrošackih cena pokazuje deflaciju, kao i da zarade rastu, posebno u javnim preduzećima.

Kako kažu ekonomisti, nema podataka koji bi ukazivali na to da je došlo do rasta investicija.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je industrijska proizvodnja u martu imala međugodišnji porast od 8,8 odsto, odnosno 10,5 odsto u periodu od januara do marta ove godine.
On je ukazao na stabilan rast industrije, odnosno porast proizvodnje prerađivačke industrije.

Kada se posmatra 11 oblasti sa zajedničkim učešćem u prerađivačkoj industriji od 78 odsto, tri su obeležene izrazito opadajućim trendom – prozividnja osnovnih metala, farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja motornih vozila i prikolica.

Veći problem, kako je dodao, predstavlja proizvodnja motornih vozila i prikolica.
„Već duže vreme smo govorili da dve godine uzastopno pada proizvodnja lagano i to se izgleda nastavlja u 2016. godini“, upozorio je Stamenković.

Međugodišnji pad proizvodnje motornih vozila i prikolica u prvom kvartalu iznosio je 11 odsto, a u martu 17,4 odsto.

„Po oblastima vidi se da izvoz motornih vozila nije ni iz daleka na vodećem mestu po doprinosu porasta izvoza“, rekao je Stamenković.

On je ukazao i da je prehrambena industrija imala svoj „lom“ u septembru, ali da je važno da se sada okrenula ka rastućem trendu.

Tekuće dinamike izvoza i uvoza su različite, navodi se u MAT-u.

Kratkoročni trend izvoza je izrazito rastući – tokom prvog kvartala stabilnih 1,4 odsto mesečno, dok trend uvoza tek simbolično raste.

Rast zarada u martu je izrazit, navode ekonomisti.

Ukupan medugodišnji rast neto-zarada u martu iznosi 6,4 odsto (realno 5,7 odsto).

Rast zarada u javnom sektoru je 4,6 odsto i u tome rast zarada u javnim lokalnim preduzećima 4,3 odsto, a u javnim državnim 11,9 odsto (realno 11,2 odsto).

Što se tiče cena, u martu 2016. registrovana je, drugi mesec uzastopno, i mesečna deflacija i međugodišnja dezinflacija.

Zajedničku karakteristiku mesečne i međugodišnje promene opšteg nivoa cena u martu 2016. predstavljao je pad cena prehrambenih proizvoda, ali i rast cena neprehrambenih proizvoda bez energije.

Od januara 2013. kada se gleda stav potrošačke korpe prema visini međugodišnjeg rasta cena, deo korpe s međugodišnjom deflacijom bio je najveći baš u martu 2016.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su ekonomski podaci za mart i prvo tromesčje godine vrlo povoljni i da nema dileme da je BDP u prvom tromesečju dodatno odskočio i sada je već međugodišnje bitno povećan 3,5 odsto, a značajno raste industrijska proizvodnja.
„Za sada nemamo sigurnu ocenu da su investicije u prvom tromesečju zabeležile rast, tu smo rezervisani i kad pogledamo tražnju ili potrošnju, potrošnja raste i izražena prometom na malo. Interesantno da su zarade u porastu. To možda nije dobro ili je vrlo čudno da su u martu porasle bitno zarade u javnim preduzećima“, rekao je Nikolić.

Što se tiče budžeta, tu stvari stoje vrlo povoljno i deficit je za prva tri meseca daleko niži nego što je to bilo planirano, rekao je Nikolić i dodao da je inflacije takođe vrlo niska.
Ekonomista Miladin Kovačević rekao je da su iz nekoliko centara globalne privrede tokom aprila emitovani optimistični signali.

„Procene rasta privrede Evropske unije su optimistične. Izgleda da je, konačno, monetarna politika Evropske centralne banke, usmerena na ubrzanje rasta, dala rezultate. Slični signali su vidljivi i na drugim tačkama globalne ekonomije i pitanje o realističnosti ovih signala je bitno za privredu Srbije“, rekao je Kovačević.

On je dodao da će se fiskalna konsolidacija nužno nastaviti i tokom ove i tokom sledeće godine.
To ograničava mogućnosti rasta domaće tražnje, pa će izvoz ostati dominantna podrška rastu privrede, dodao je Kovačević.

Rast izvoza iz Srbije je pretežno uslovljen dinamikom oporavka privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, a ona je uslovljena dinamikom obnove globalne privredne aktivnosti, navode ekonomisti.

Kovačević je rekao i da prema najnovijem polugodišnjem izveštaju MMF-a, globalna ekonomija posrće već duže vreme, a period usporenog rasta je isuviše i neočekivano prolongiran.
Predviđen je rast od 3,2 odsto za 2016. godinu i 3,5 odsto za 2017. godinu, a ove brojke su revidirane naniže u odnosu na prognoze iz januara 2016. godine, dodao je Kovačević.

Izvor:Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *