Raste interesovanje za organsku proizvodnju, veći deo u izvoz

Raste interesovanje za organsku proizvodnju, veći deo u izvoz

U Srbiji je sve više zainteresovanih za ratarsku proizvodnju, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su pri tome ratarska i voćarska proizvodnja najprivlačnije, ali i da se najveće količine organski uzgojenih proizvoda izvezu na strana tržišta. 

I dok se podaci za prošlu godinu još obrađuju, na osnovu podataka iz 2015. evidentno je da su za 62 odsto u odnosu na prerhodnu godinu povećanje površine na kojima se gaji takva hrana. 

Samostalni savetnik za organsku poljoprivredu u Ministarstvu Jelena Milić podatak o izvozu organskih proizvoda potkrepljuje cifrom od 20 miliona evra u 2015. godini. 

Dodaje i da se najviše izvozi u Nemačku, Austriju, ali i na tržišta SAD, Japana…

Milić je Tanjugu rekla i da je u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju ove godine opredeljeno 90 miliona dinara za organsku proizvodnju i ističe da su prošle godine podsticaji za organsku proizvodnju bili veći za 40 odsto u odnosu na one za konvencionalnu porizvodnji, kao i da je u ovoj godini taj procenat još veći. 

Tako su, recimo, kaže Milić, podsticaji za organsku biljnu proizvodnju veći za 70 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. 

Istovremeno organska stočarska proizvodnje ostala je na proslogodišnjem nivou, s obzirom da organski proizvođači imaju i dodatne troškove prema firmama koje kontrolišu njihovu proizvodnju, a na kraju i sertifikuju njihove organske proizvode.

Milić navodi i da Ministarstvo poljoprivrede dodatno podržava organsku proizvodnju tako što refundira troškove kontrole i sertifikacije, s tim sto je ove godine to 50 odsto, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 65 odsto.

Kaže i da oni koji planiraju da se uključe u organsku proizvodnju najpre treba da se informišu koja su to ovlašćenja kontrolne organizacije za ovu godinu, jer Ministarstvo poljoprirede u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji svake godine ovlašćuje kontrolne organizacije za obavljanje procesa kontrole i sertifikacije. 

U tom je smislu ove godine ovlašćenje dobilo šest kontrolnih organizacija, a kako objašnjava Milić, kada se proizvođač odluči za jednu od njih, zaključuje s njom ugovor i od tog trenutka proizvođaču počinje da teče period konverzije, što je vreme potrebno da se sa konvencionalnog načina proizvodnje pređe na organsku.

Kako kaže, za jednogodišnje biljne vrste taj period može da traje i dve godine, a za višegodišnje i tri godine. Naravno ukoliko proizvođač može da dokaže da u prethodnom periodu, prethodne tri godine, nije koristio sredstva koja nisu dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji, onda može da podnese zahtev ministarstvu da mu se taj period konverzije skrati, zaključila je Milić.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *