Razmena merkantilnog kukuruza za tovne svinje i junad

Razmena merkantilnog kukuruza za tovne svinje i junad

Vlada Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku (tovne svinje i junad) sa primarnim proizvođačima koji imaju zatvoreni proizvodni ciklus.

Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih goveda i bivola, navedeno je u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kako se dodaje, pariteti u naturalnoj razmeni su 11,02 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za jedan kg tovne junadi.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu – gazdinstvu je do 50.000 kg, dok je maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike do 300.000 kg.

Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su tovna prasad minimum 100 ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou, piše u saopštenju u kom se dodaje da su minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi.

Vlada Srbije prethodno je usvojila zaključak o otkupu više od gotovo 22.000 tona merkantilnog kukuruza domaćeg porekla iz roda 2016. i 2017. godine, u cilju pomoći primarnim poljoprivrednim proizvođačima u saniranju posledica suše, navodi se u saopštenju.

Kako se podseća, pored otkupa merkantilnog kukuruza u cilju saniranja posledica suše iz 2017. godine i dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima do sada je obezbeđena i zamena semenske pšenice za merkantilnu. 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je produžilo i rok važenja konkursa po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci na osnovu koga su obezbeđeni krediti sa subvencionisanim kamatama od jedan do tri odsto.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *