Rekordan izvoz kukuruza, ali ne ide sve glatko

Rekordan izvoz kukuruza, ali ne ide sve glatko

Srbija je od oktobra do aprila izvezla rekordnih 2,3 miliona tona kukuruza, a očekuje se da će do nove berbe na strana tržišta plasirati oko tri miliona tona te žitarice, izjavio je Tanjugu direktor udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.

On je rekao da ćemo, količinski, imati bolje izvozne rezultate od onih čak i pre problema sa aflatoksinom, ali da nam, kada je reč o deviznom prilivu, cene ove godine nisu odgovarale.

“Cene su bile nešto niže od uobičajenih, ali smo imali period kada smo zbog tražnje robe na Dunavu postizali i bolje cene od naše konkurencije i drugih pariteta prodaje… prosečna cena je bila 140 evra po toni”, kazao je Saković.

Iako je izvoz kukuruza u tekućoj ekonomskoj godini koja za tu žitaricu traje od 1. oktobra 2014. do 30. septembra 2015, rekordan, kako kaže Saković, “nažalost, ne ide sve ide tako glatko i lako”.

“Dese se neke stvari na koje mi kao privrednici ne možemo da utičemo, a ne možemo se ni pomiriti sa tim da ih prihvatimo kao višu silu”, istakao je Saković.

On je precizirao da je Vlada Srbije tokom aprila dala saglasnost na uvođenje taksi, odnosno naknada za izvoz robe domaćeg porekla, između ostalog, i žitarica i uljarica.

“Ta taksa je počela da se naplaćuje od 10. aprila ove godine i već nam je u aprilu izvoz procentualno pao za nešto manje od 10 odsto. Postoji opravdan strah da će se, ukoliko ta primena ostane i dalje, uticati na izvoz i da će se on smanjivati iz meseca u mesec”, upozorio je Saković.

Ova taksa je uvedena za svu robu koja se transportuje rečnim putem, a više od 80 odsto žitarica i uljarica prevozimo rečnim putem, objasnio je Saković.

Takođe, dodaje Saković, uvedena je i naknada za brodare, koji će tu robu uvoziti od naših luka do krajnjeg kupca, kao i taksa ukoliko se ne može ispoštovati utovarna norma svake luke.

“Mi kao privrednici ne možemo razumeti te takse jer deklarativno se svi zalažu za smanjenje i rasterećenje privrede, a onda se uvode takse koje nisu poznate ni u našoj ni međunarodnoj ekonomiji”, istakao je Saković.

On je primetio da niko ne otežava i ograničava izvoz proizvoda kojih ima u izobilju, već je poznato da se ta ograničenja uvode onda kada hoće da se zaštiti domaće tržište i sačuvaju proizvodi.

“Postoji realna opasnost da mi sa svim taksama, više nismo konkurentni na tržištu i da naša direktna konkurencija – žitarice i uljarice iz Mađarske i Rumunije postižu određene prednosti kod ugovaranja i prodaje njihovih proizvoda”, rekao je Saković.

On je dodao i da su se privrednici obratili Vladi Srbije da se ove takse stave van snage i da se “vratimo na normalan trgovinski odnos i poslovanje”.

“Ozbiljan problem predstavlja i kurs dinara … on više pogoduje uvoznicima nego izvoznicima, pogotovo imajući u vidu da nam direktna konkurencija preko kursa dinara često uzima deo tržišta, ali na to ne možemo uticati, to je u nadležnosti Narodne banke Srbije”, rekao je Saković.

On je upozorio i na jedan problem koji trenutno nije vidljiv, a može izazvati nevolje na jesen.

Saković je rekao da je cena pristupa gasovodu za sušare povećana za 500 odsto, što može dovesti do zatvaranja određenog broja sušara, koje su i inače na ivici rentabilnosti, i negativno uticati na cenu i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.

“Ako bi se desilo da zbog ovakvog velikog poskupljenja ne dođe do sušenja žitarica, priča sa toksinima bi mogla da se ponovi”, upozorio je Saković, zaključivši da iz pomenutih razloga, sušare treba izuzeti iz takvog načina naplate prava na korišćenje gasa.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *