Samo u Hrvatskoj srpskim firmama ostalo 1,8 milijardi evra

Samo u Hrvatskoj srpskim firmama ostalo 1,8 milijardi evra

Potez kosovskih vlasti da na svoje ime prepišu imovinu u vlasništvu Republike Srbije ili bivše SFRJ uzburkao je javnost, ali to nije ništa novo. Imovinu Srbije i srpskih preduzeća „zarobile” su i Slovenija i Hrvatska, i to pitanje je još uvek otvoreno i još se ne zna da li će imovina Srbije i njenih preduzeća ikada biti vraćena ili plaćena. Hrvatska je još 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu. Međutim, po aneksu Sporazuma o sukcesiji imovine bivše Jugoslavije, sva imovinska prava morala su da budu vraćena na dan 31. decembar 1990. godine, a tada su mnoga srpska preduzeća imala vlasništvo nad odmaralištima, turističkim objektima i poslovnim prostorima. To pak nije sprečilo Hrvatsku da imovinu srpskih preduzeća većim delom rasproda, izda ili ostavi da propada tokom više od dve decenije.

Vrednost zgrada, stanova i odmarališta naših preduzeća i opština u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ procenjuje se na 1,8 milijardi evra. To su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu Srbije.

Najveću imovinu u trenutku raspada SFRJ imali su Jugobanka, „Geneks” koji je imao 37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta, „Železnice Srbije”, NIS, „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, EI Niš, „Vino Župa”, „Utva”, „Sintelon”, PIK „Bečej”, „Pionir” Subotica, „Prvi maj” Pirot, kragujevačka „Zastava”, „Satrid–Jugometal” i druga. Mnogi srpski gradovi imali su dečja odmarališta na Hrvatskom primorju.

Početkom prošle godine Društveno preduzeća „Utva–Radnik” u stečaju iz Pančeva objavilo je oglas o prodaji imovine javnim prikupljanjem ponuda, a na prodaju je bilo radničko odmaralište u Vodicama, kod Šibenika, koje ima prizemlje i dva sprata ukupne površine 632 kvadratna metra. Procenjeno je da je u Hrvatskoj ostala imovina između 300 i 400 srpskih preduzeća i da je pančevačka „Utva–Radnik” samo jedno od njih koje nakon toliko godina pokušava da proda ono što je davno uništeno i o čemu danas niko ne vodi brigu.

Do 2005. godine oko 20 srpskih firmi je za male pare prodalo svoje pravo na imovinu u Hrvatskoj da bi uzelo kakav-takav novac. Tako je PKB prodao svoje nekretnine u Hrvatskoj, odnosno hotel i restoran u centru Rovinja i zgrade u Poreču. Preduzeće „Partizanski put” prodalo je odmaralište u Biogradu. Po podacima Hrvatskog fonda za privatizaciju, 158 objekata srpskih preduzeća je prodato, deset je dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi.

U Sloveniji država Srbija potražuje neke rezidencije koje je koristio Josip Broz Tito, dok srpska severna pokrajina Vojvodina potražuje vilu na Bledu i trosoban stan u Radovljici. Vila ima 393,48 kvadrata i upisana je na opštinu Želeče, a stan 75,65 kvadratnih metara. Vojvodina od Hrvatske potražuje i vilu „Vojvodina” u Lovranu – sada vila „Sveti Rok” – i odmaralište „Vojvodina” u Crikvenici. Te nekretine su bile društvena svojina na kojoj je Vojvodina bila upisana kao nosilac prava raspolaganja, ali su kasnije oduzete. Krajem devedesetih vila u

Lovranu postala je vlasništvo švajcarskog društva „Teodoro investment” S. A. i ruskog bankara Sergeja Sergejeviča Rodinova. Pravo korišćenja odmarališta u Crikvenici imala je Uprava za opšte poslove pokrajinskih organa, a danas ono pripada društvu „Mešić kom” d. o. o. iz Zagreba i pretvoreno je u luksuzni starački dom „Salvija”.

 

S Crnom Gorom nema sporova

Odmarališta velikih srpskih preduzeća iz prošlih vremena, kao i hoteli s više hiljada kreveta, koji su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bili moderni, danas su u Crnoj Gori zapušteni i čekaju privatizaciju.

Svoja odmarališta na Budvanskoj rivijeri i plaži imali su EPS, MUP, Institut za rehabilitaciju Beograd, neke poznatije firme, ali većina ih danas radi samo u toku letnje sezone. Srbija je od prodaje dela kompleksa u Sutomoru zaradila 11,7 miliona evra, ali je ostalo još mnogo hotela i odmarališta srpskih preduzeća koja čekaju da budu prodata ili da se u njih ulože dodatna sredstva da bi postala atraktivna za turiste. Koliko tačno vredi imovina srpskih preduzeća i njihovih odmarališta u Crnoj Gori niko u ovom trenutku ne može da kaže.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama