Setva soje najisplativija

Setva soje najisplativija

Soja, princeza među biljkama, kako je paori ne retko nazivaju, zbog osobine da na samom početku svoje vegetacije sporo niče uz visoku osetljivost na sve vrste korova, ipak je poslednjih godina sve interesantnija domaćim poljoprivrednicima i ne bez razloga.
Na poljima Agrocentruma iz Bečeja, koji objedinjuje stotinak ovdašnjih poljoprivrednika, koji obrađuju oko 3.500 hektara oranica, setva je u punom zamahu. Cvetovi uljarice već služe za ispašu pčela. I ove godine, kaže vlasnik Agrocentruma Imre Gortva, na njihovim poljima biće šaroliko.
“Struktura proizvodnje uglavnom je bazirana na pšenici, soji, suncokretu i kukuruzu. Trudili smo se da taj redosled dešavanja u plodoredu štiti biljke od bolesti i da imamo što lepše i veće prinose”, kaže Imre Gortva.
Ipak, dodaje ovaj uzorni bečejski poljoprivrednik i ovog proleća najviše su posejali soje koja zauzima šesto hektara oranica na šta ima uticaj i činjenica da je fabrika Sojaprotein udaljena samo nekoliko kilometara od njihovih polja.
“Soja nam se čini kao najisplativija kultura. Iz više razloga: ulaganje u setvu, za sobom ostavlja dobro zemljište, tržište funkcioniše besprekorno, cene su već godinama uravnotežene a skladište besplatno ili jako jeftino. Sve to nas je navelo da je više sejemo. Isto tako činjenica je da je u našem okruženju cenjena upravo genetski nemodifikovana soja koju mi proizvodimo”, napominje Gortva.
Iako pažljivo prate približavanje Srbije Evropskoj uniji pa samim tim i stvaranje slobodnog tržišta, dodaje on, ne plaši ih, očekivan, dolazak genetski modifikovane soje.
“Naše navike u proizvodnji su već takve da su svi troškovi smanjeni na minimum. Mislim da proizvodnjom genetski modifikovane soje ne bismo snizili cenu proizvodnje ali bismo smanjili naše šanse za kvalitetnu prodaju. Jer, poznato je da je cena nemodifikovane soje viša od 20, 25 pa čak i 30 odsto”, kategoričan je Imre Gortva.
Soja tek što je posejana a već se mašine spremaju za naredne radove, jer u Agrocentrumu se drže maksime: red, rad, tačnost i disciplina i svakako uključenje struke. A da je tako očito je na okolnim njivama koje ni malo ne zaostaju ni izgledom ni produktivnošću za onima u razvijenoj Evropi.

Izvor: RTV

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama