Sezoncima nadnica, penziono, ali ne i zdravstveno

Sezoncima nadnica, penziono, ali ne i zdravstveno

Pripremljen je Nacrt zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, ali je već sada izvesno da sezonci ove godine neće biti zakonski zaštićeni, niti će oni koji ih angažovati morati da ih prijavljuju.

Naime, čak i ako zakonski akt uskoro bude usvojen, njegova primena počeće tek šest meseci nakon stupanja na snagu.

Po procenama koje su stizale iz same Vlade Srbije, oko 300.000 sezonaca radi na crno i nemaju gotovo nikakva prava.

Ono što će dugo najavljivani i očekivani zakon o radnom angažovanju sezonaca na sezonskim poslovima doneti, omoćućiće im da budu odgovarajuće plaćeni, ali i prijavljeni, i to najviše 180 dana u toku kalendarske godine. Sada zbog komplikovane procedure prijave i ođave radnika, većina sezonaca u poljoprivredi radi u sivoj zoni. Taj zakonski akt treba da im omogući bolji položaj pa se zbog toga i predviđa elektronsko prijavljivanje sezonaca u poljoprivredi. 

300.000 sezonaca se angažuje svake godine

Poslodavac je, po navedenom nacrtu, fizičko lice, nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Sezonac je fizičko lice koje poslodavac angažuje za obavljanje sezonskih poslova uz novčanu naknadu. Između sezonca i gazde predviđeno je usmeno dogovaranje, a da bi ga radnik dobio i pismeno, mora to da traži, i to u roku od dva meseca od dana početka rada.

Sezonskim poslovima smatraju se poslovi koji se u sektoru poljoprivrede, šumarstva, ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine: sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje, ispaša i slično. Sezonci se angažuju van radnog odnosa.

10 časova ujutro rok za prijavu radnika

Poslodavac je dužan da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna s poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanim trajanjem radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmoru, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu.

Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove rada koje mu je poslodavac dao, što znači da se ugovor o obavljanju sezonskih poslova zaključuje usmeno. Ipak, gazda je dužan da sezoncu, na lični zahtev, u roku od dva meseca izda pismenu potvrdu koja sadrži sve podatke o njemu i uslovima rada. Nacrt predviđa da gazda ima pravo da prekine radno angažovanje sezonca kada za njegovim radom prestane potreba ili ukoliko on ne obavlja poslove na zadovoljavajući način.

Najmanje minimalac

Sezonac, po Predlogu zakona, ima pravo na novčanu naknadu za rad, i to za svaki čas rada, koja ne može biti niža od naknade utvrđene u skladu sa zakonom. Naknada za rad obračunava se po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada, a isplaćuje se na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz PIO. Prijava i ođava sezonskog radnika podnosi se elektronskim putem Poreskoj upravi, a period u kojem se sezonac prijavljuje ili ođavljuje je kalendarski mesec. Gazda ima obavezu da angažovanje sezonca prijavi prvog dana, i to najkasnije do 10 časova.

Nacionalna služba za zapošljavanje vodi evidenciju o sezonskim radnicima i dnevno je elektronski ažurira. Poreska uprava ima obavezu da podatke o prijavi, odnosno ođavi, sezonaca dostavlja Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje na dan prijave, odnosno ođave.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *