Slama i kukuruzovina polako postaju srpska nafta

Slama i kukuruzovina polako postaju srpska nafta

Biomasa čini više od 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora u Srbiji jer je poljoprivredno zemljište, kao i površina pod šumama veliko, ali taj potencijal, a primena je veoma široka – od zagrevanje domaćinstava, umesto uglja i mazuta u toplanama, proizvodnji električne energije, proizvodnji biogoriva… nije dovoljno iskorišćen.

Najveći deo biomase iz drveta može da se koristi za proizvodnju peleta i toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i biogasa.

Iako potencijal biomase nije dovoljno iskorišćen, po svemu sudeći sada se o tome više ne govori samo o potencijalu. Po rečima zamenika predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO Vojislava Milijića, ovu oblast poslednjih nekoliko godina karakterišu značajna ulaganja, pa su investicije koje obezbeđuju eksploataciju biomase –  elektrane i toplane na biomasu ili biogas vredne oko 300.000.000 miliona evra.

Isplaćuje se za najviše sedam godina

Investicija u postrojenja koja koriste biomasu ili biogas, ukazuje Vojislav Milijić, isplaćuje za najviše sedam godina, a troškovi za enegenate u toplanama se značajno smanjuju.

Megavat čas iz prirodnog gasa košta oko 100 evra, a iz drvne sečke košta od 30 do 40 evra, kaže Milijić.

Prema njegovim rečima, to omogućava da cene budu grejanja budu predvidive jer nema uticaja cene nafte na svetskom tržištu.

Značaj i vrednost bioamse je višestruka – omogućava proizvodnju energije i na taj način pozitivno utiče na povećanje energetske nezavisnosti, smanjuje se potreba za uvozom fosilnih goriva, a pozitivno se utiče i na kvalitet životne sredine, kaže Milijić. Potencijali biomase u Srbiji, navodi dalje naš sagovornik, iznose oko pet tona ekvivalentne nafte i to je dovoljno da se, recimo, prestane s korišćenjm mazuta.

U Vojdovini se biomasa obezebeđuje uglavnom iz poljoprivrede, gde spadaju slama, kukuruzovina, ljuske, stabljike, a u drugim delovima Srbije je dominantna biomasa iz drveta.

Poslednjih enkoliko godina u projekte vezane za ekspolataciju biomase u Srbiji investirano je oko 300.000.000 evra. U Vojvodini se za proizvodnju električne energije koristi biogas koji s proizvodi procesom fermentacije  i digestije biomase i petanestak projekata je u poslednje dve godine ili dobilo status privilegavanog proizvođača električne energije ili su u postupku za dobijanje ovog statusa. Budući da je investicija za jedan megavat iz biogasa vredna oko četiri milona evra, u te projekate uloženo je oko 100 milona evra. Trenutno je u razvoju još četiri projekta vrednosti od oko 10 do 20 miliona evra svaki, a reč je o elektranama koje sagorevaju biomasu, što je još oko 100.000.000 evra, a isto toliko će biti investrirano u projekte koje podržava nemačka razvojna banka KfW – dvadesetak toplana u Srbiji koje će koristiti biomasu kae energent. Do sada je deset toplana već potpisalo ugovore, a uskoro će i preostale, kaže Milijić.

Da bi se podržala jedna ovakva investicija potrebno je imati dovoljne količine biomase da se garantuje proizvodnja, a takve ugovore bilo je veoma teško obezebediti. To je usporavalo investicije jer banke nisu bile spremne da ih prate. Međutim, sada je sve mnogo bolje, a veliki doprinos tome dali su Kancelarija za javna ulaganja, te ministarstva energetike i poljoprivrede, GIZ, UNDP, a sada i komercijalne banke daju kredite i finansiraju takve projekte. Zahvaljujući tome u perspektivi se može očekivati sve veća proizvodnja biogasa za proizvodnju električne energije, kaže Milijić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *