Softveraši su budućnost Srbije

Softveraši su budućnost Srbije

Srpska industrija softvera je između 30. i 50. mesta na svetskim listama, što je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji. Ta industrijska grana beleži stalni rast izvoza, a broj softverskih kompanija u Srbiji raste iz godine u godinu.

Kako ističe „Nacionalna poslovna revija”, čiji su osnivači Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, u Srbiji ima oko 2.000 kompanija koje zapošljavaju oko 6.000 visokoobrazovanih stručnjaka, i na vrhu su liste atraktivnih lokacija najvećih svetskih IT kompanija. To potvrđuje i najnovija studija „Price Waterhouse Coopers: Shared Services – the Edge Over” u kojoj ispitanici, kako prenosi „Nacionalna poslovna revija”, ističu atraktivnost istočnoevropskih zemalja kao mesta njihove buduće lokacije. Kako se navodi, istraživanja pokazuju da bi do 2020. u Srbiji moglo biti otvoreno od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a trenutna potražnja je za oko 30.000 radnih mesta, dok se godišnje obrazuje tek 1.000 do 1.500 IT stručnjaka. Razvoj srpskog IT sektora poslednjih godina u perspektivi otvara velike mogućnosti za razvoj celokupne srpske privrede, poput razvoja sektora poslovnih procesa (BPO/ŠC sektor). Srbija u svetu postaje poznata po razvoju „embedid sistema”, razvoju aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu, a konkurentne cene rada visokoobrazovanih stručnjaka iz svih oblasti IKT-a postavile su Srbiju u centar interesovanja svetskih kompanija.

Po rečima Jelene Jovanović, sekretarke Udruženja Privredne komore Srbije za informaciono društvo, softver je jedini proizvod za koji imamo kapacitet da ga izvezemo u Kinu, Kanadu ili Ameriku. Ipak, srpsko tržište IT usluga je veoma nerazvijeno, a jedan od pokazatelja je i IT potrošnja po glavi stanovnika, koja je za 2015. iznosila oko 62 evra, dok je prosek u EU 600 evra. Srbija ulaže 60 evra po stanovniku u IT, što je na nivou Bugarske i Rumunije, i znatno više nego Makedonija, Crna Gora i BiH, a mnogo manje nego Hrvatska, koja ulaže 200 evra, kao i od proseka EU od 800 evra.

  1. Gluščević

Školovanje je ključno

Da bi IT sektor mogao beležiti dalji rast, neophodno je ulagati u školovanje potrebnih kadrova, ali i obrazovne sadržaje prilagoditi modernim tehnologijama i metodama rada koje su u skladu s realnim trendovima u praksi. Takođe je potrebno raditi i na razvoju i unapređivanju programa prekvalifikacije nezaposlenih i razvoju i unapređivanju programa mentorstva za nove preduzetnike.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *