Spoljnotrgovinska razmena Srbije je 18,62 milijarde evra

Spoljnotrgovinska razmena Srbije je 18,62 milijarde evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije od januara do avgusta bila je oko 18,62 milijarde evra, što je za 7,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Iskazano u dolarima, vrednost spoljnotrovinske robne razmene za osam meseci je iznosila 20,7 milijardi dolara i za 12,5 odsto je veća nego za osam meseci 2014, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 7,9 milijardi, i to je povećanje od devet odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 10,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2,7 milijardi evra, što je smanjenje od 2,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 74,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 72,6 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,7 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (29,1 odsto), Beogradski region (22,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (15,7odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,8 odsto); slede Region Vojvodine (28,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (10,4 odsto), a oko 0,7odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Nema podataka za Region Kosovo i Metohija.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,7 odsto, slede roba za široku potrošnju, 37,7 odsto i oprema, 8,6 odsto). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,5 odsto, slede roba za široku potrošnju, 18,5 odsto, i oprema, 11,8 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,2 odsto.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (1,5 milijardi dolara), Nemačka (jedna milijarda dolara), Bosna i Hercegovina (768,6 miliona dolara), Rumunija (564,8 miliona dolara) i Ruska Federacija (467,2 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1,46 milijardi dolara), Italija (1,27 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,2 milijarde dolara), Kina (961,1 miliona dolara) i Mađarska (556,6 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,9 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,14 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, električna energija. Izvoz Srbije iznosi 1,6 milijardi dolara, a uvoz 493,4 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,6 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa).

Sledi deficit sa Nemačkom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Turskom, Švajcarskom, Belgijom, Austrijom.

Industrijska proizvodnja veća za 12,9 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2015. godine je bila veća za 12,9 odsto nego u istom lanjskom mesecu.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarilo je rast od 43,3 odsto, rudarstvo od 14,6 odsto, a prerađivačka industrija od 6,5 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u avgustu 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije (23,9 odsto), netrajnih proizvoda za široku potrošnju (15,3 odsto), intermedijarnih proizvoda, osim energije (6,6, odsto) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (šest odsto).

Pad je zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda, i to od 6,4 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2015. godine, u odnosu na avgust 2014., godine beleži rast kod 18 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 77 odsto), a pad kod 11 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 23 odsto).

 

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u avgustu 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: proizvodnja električne energije, prehrambenih proizvoda, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, eksploatacija uglja, i proizvodnja duvanskih proizvoda.

 

Izvor: Tanjug

 

 

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *