Aktivnosti Centra u periodu 1975-2010.

Štampa
PDF


Aktivnosti Centra za bankarstvo, finansije i osiguranje u periodu 1975-2010.

Finansijski sektor predstavlja specifičnu delatnost i u uskoj je korelaciji sa ostvarivanjem ukupnih ciljeva društvenog i privrednog razvoja, kao što su održavanje cenovne i valutne stabilnosti, dinamiziranje proizvodnje i izvoza i poboljšanje životnog standarda stanovništva.

U periodu od osnivanja 1975. Godine, aktivnosti Konferencije banaka i osiguravajućih zavoda, bile su usmerene na:

•    praćenje zakona i podzakonskih akata;
•    organizovanje finansijskog sektora i unapređenje rada finansijskih institucija;
•    usklađivanje interesa finansijskih organizacija sa interesima privrede i
•    zajedničko delovanje prema organima vlasti i drugim institucijama.

Komora se veoma aktivno uključila u raspravu organizovanu povodom Nacrta Društvenog plana SAP Vojvodine za period 1976 – 1980. godina i nacrtima dogovora o osnovama plana i utvrdila, između ostalog: „... da obaveze poslovnih banaka, i ako u tekstovima dogovora neprecizno definisane, prevazilaze mogućnosti banaka i da nisu sagledani planovi sredstava i kreditni potencijali banaka“.
Povodom usvajanja Zakona o osnovama kreditnog i bankarskog sistema početkom 1977.godine, Komora je u junu iste godine organizovala raspravu na temu: „Novi društveno – ekonomski odnosi i organizacija u poslovnom bankarstvu u Vojvodini“ i „Uloga i organizovanje internih banaka“.

Na bazi interesa udruženog rada usledila je izrada:

•    „Jedinstvenih osnova konstituisanja i usklađivanja bankarskog sistema Vojvodine“,  
•    „Opredeljenja u praktičnoj realizaciji jedinstvenih osnova na području Komore“ i
•    „Operativnog plana aktivnosti Komore na transformaciji banaka“, kao polaznih dokumenata i platforme za sprovođenje transformacije, uspostavljanje
      novih društveno – ekonomskih odnosa u bankarskom sistemu i nove organizacije banaka na području Regionalne privredne komore Novi Sad.

Izvršni odbor Skupštine Komore je 1977. godine doneo Odluku o obrazovanju Koordinacionog odbora sa zadatkom da prati i sprovodi aktivnosti na transformaciji banaka na području Komore. Odbor su sačinjavali predstavnici izvršnih veća skupština opština sa područja Komore, banaka i zaposleni u Komori.

U skladu sa Jedinstvenim osnovama i opredeljenjima u praktičnoj realizaciji jedinstvenih osnova na području Komore usvojeni su sledeći zaključci:

Na području Regionalne privredne komore Novi Sad treba organizovati samo tri osnovne banke:
•    jednu osnovnu banku za područja opština Novi Sad, Bačka Palanka, Bač i Bečej,
•    drugu osnovnu banku za područja opština Beočin, Bački Petrovac, Srbobran, Temerin, Titel i Žabalj,
•    treću osnovnu banku za područje opština Vrbas i Odžaci.
Sve tri osnovne banke moraju biti svojim ukupnim poslovanjem u funkciji jedinstvenog bankarskog sistema u Vojvodini udruživanjem u „Vojvođansku banku – Udruženu banku“ i ne mogu biti organizovane kao osnovne banke izvan tog sistema.“

U oktobru 1977. godine, Izvršni odbor Komore razmatrao je nacrte samoupravnih sporazuma o udruživanju u osnovne banke i zaključio da:
„Nacrti samoupravnih sporazuma o udruživanju u osnovne banke u osnovi obezbeđuju izmenu društveno – ekonomskih odnosa u bankama i stvaranje uslova za slobodno cirkulisanje novca, u skladu sa potrebama i interesima udruženog rada i njegovog razvoja“. Poslovi organizacionog usaglašavanja osnovnih banaka i udružene banke, okončani su krajem 1977. godine. Formiran je jedinstveni sistem „Vojvođanske banke – Udružene banke“, koju su činile Udružena banka i 17 osnovnih banaka.
Na području Komore organizovano je sedam osnovnih banaka i dve poslovne jedinice osnovnih banaka čije je sedište izvan Vojvodine. Ovako organizovan bankarski sektor nije bio u skladu sa „Jedinstvenim osnovama“ i zalaganjem Komore za stvaranje manjeg broja jakih osnovnih banaka.
Zbog toga je usledila ocena da „... one neće moći obezbediti suštinske promene odnosa i potrebnu mobilnost sredstava za realizovanje programa razvoja, te je gotovo izvesno da će se u daljem procesu morati ići na ukrupnjavanje banaka na području Komore''.
Pored intenzivnog angažovanja na kreiranju i realizovanju nove koncepcije bankarskog sistema Komora je dala podršku inicijativi za transformaciju društveno – ekonomskih odnosa u oblasti osiguranja imovine i lica u Vojvodini, prihvatanjem Nacrta Samoupravnog sporazuma o osnivanju Zajednice osiguranja imovine i lica „Vojvodina“ Novi Sad, kojim se obezbeđivao značajan uticaj udruženog rada na osnivanje  i poslovanje Zajednice.

Nedostatak trajnih obrtnih sredstava, usled višegodišnje niske akumulativne sposobnosti privrede, bio je povod da Komora pokrene inicijativu, da:
•    preduzeća veći deo dohotka izdvajaju za fondove i intenziviraju integraciona povezivanja u reprolancu;
•    banke, svojim poslovnim politikama predvide odobravanje kredita za trajna obrtna sredstva preduzećima pod povoljnijim uslovima.

Odredbama Zakona o osnovama kreditnog i bankarskog sistema (iz 1985. godine), koji je bio u funkciji ostvarivanja Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, trasiran je put razvoja bankarstva na tržišno – planskim osnovama i slobodnog cirkulisanja novčanih sredstava na jedinstvenom jugoslovenskom tržištu.
Donošenju ovog Zakona prethodila je široko organizovana javna rasprava u komorskom sistemu. Takođe, 1985. godine konstituisan  je Koordinacioni odbor za monetarno-kreditna pitanja, bankarstvo i osiguranje. Veoma aktuelno pitanje bilo je i organizovanost banaka i delova pojedinih banaka na području Komore.
Postojeću organizovanost karakterisala je neracionalnost u pružanju usluga klijentima, što je bio povod da Komora pokrene inicijativu za reorganizaciju  bankarskog sektora. Predsedništvo Regionalne privredne komore Novi Sad je na XIII sednici (septembar 1985.) zaključilo: da je neophodno razmotriti mogućnosti racionalizacije delova banaka i predložilo buduću organizovanost u cilju efikasnijeg prikupljanja štednje od građana.

Koordinacioni odbor za monetarnu politiku, bankarstvo i osiguranje Regionalne privredne komore Novi Sad je narednom periodu:
•    pokrenuo inicijativu o izmeni Dogovora banaka o isplatama čekova po tekućim računima građana i primeni međubankarskog sporazuma;
•    inicirao uvođenje dežurstva banaka u poslovanju sa stanovništvom  u  dane državnih praznika i nedeljom;
•    obavljao značajne poslove na pripremi materijala – „Aktivnosti na pripremi Zakona o osnovama bankarskog i kreditnog sistema i organizovanost
     delova banaka“ za sastanak koji je održan sa predstavnicima poslovodnih  odbora i direktorima osnovnih banaka i predstavnicima izvršnih veća
     skupština opština sa područja Komore;
•    pripremao materijal o aktuelnim pitanjima usklađivanja poslovanja banaka sa novim Zakonom o osnovama bankarskog i kreditnog sistema za
     potrebe Predsedništva Gradskog komiteta SKV Novi Sad;
•    izradio Informaciju o stanju dospelih i nenaplaćenih menica izdatih od strane SOUR «Agrokomerc» Velika Kladuša na području Komore, sa
     realizacijom mera i pružanja pomoći oko naplate potraživanja;
•    organizovao rasprave oko transformacije banaka;

Ustavnim Amandmanom XI koji je usvojen 1988. godine i odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama iz 1989. godine, opredeljeni su dalji pravci reforme bankarskog sistema i njegovo prilagođavanje standardima otvorene tržišne privrede. U Komori su organizovane rasprave po pitanju transformacije banaka i razmatrani elaborati o osnivanju banaka kao deoničarskog društva. ''Udružena banka - Vojvođanska banka'' je prestala sa radom krajem 1989. godine, a osnovne banke su započele sa poslovanjem kao deoničarska društva januara 1990. godine.
Od 1995. godine banke se transformišu u akcionarska društva. U tom periodu izdvajaju se aktivnosti Komore oko rasterećenja privrede, kao imperativa izlaska iz krize i stvaranje uslova za revitalizaciju privrednih subjekata.
Savezna Skupština i Skupština Vojvodine usvojile su zaključke oko razrešavanja dugoročno prisutnih problema i predložile mere za finansijsku konsolidaciju privrede.

Komora je povodom tih zaključaka preporučila bankama da:
•    preispitaju politiku kamatnih stopa i omoguće reprogramiranje dospelih obaveza, pod povoljnijim uslovima, na selektivnoj osnovi,
•    smanje naknade za bankarske usluge.

Međutim, višegodišnja ekonomska kriza, sa ukorenjenim inflatornim načinom privređivanja, izazvala je duboke poremećaje u privredi. U uslovima hiperinflatornog okruženja, monetarni i finansijski sistem zemlje je veoma otežano funkcionisao što je gotovo paralisalo poslovanje privrede. Oporavak i postavljanje razvojnog koncepta privrede, uz očuvanje cenovne i valutne stabilnosti, bili su prioritetni zadaci koji su zahtevali dodatne aktivnosti.
Vlada Republike Srbije je usvojila Operativne mere ekonomske politike za drugo polugodište 1996. godine, koje su bile platforma komorama za utvrđivanje aktivnosti za sve nosioce ekonomske politike. Poslovanje i strukturno prilagođavanje privrede moglo je biti uspešno jedino u sklopu procesa sanacije i konsolidacije bankarskog sistema.
U komorskom sistemu Srbije sagledan je položaj banaka i predložene mere koje bi banke trebalo da preduzmu za povoljnije finansiranje proizvodnje, posebno one namenjene izvozu, rešavanje problema likvidnosti i nedostatka obrtnih sredstava i visokog nivoa međusobnih obaveza i potraživanja.
Komora je pratila sprovođenje Programa Vlade Republike Srbije za regulisanje unutrašnjih dugova (2001.), kojim su definisana osnovna pravila za usaglašavanje dužničko – poverilačkih odnosa, sprovođenje obavezne multilateralne kompenzacije za stare dugove, kao i regulisanje i reprogramiranje usaglašenih dugova i potraživanja.
U 2002. godini usvojene su izmene Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, započet je proces restrukturiranja bankarskog sektora i ostvareni su prvi rezultati u konsolidaciji inostranih dugova. Obaveze banaka prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba, kao i prema građanima po osnovu stare devizne štednje, preuzela je država, koja je po tom osnovu postala najznačajniji akcionar u 16 banaka u Srbiji, među kojima su i četiri banke sa područja Komore.
Veoma intenzivne aktivnosti vođene su povodom reforme poreskog sistema i sistema platnog prometa, tokom 2003. i 2004. godine, kroz organizaciju različitih seminara i prezentacija, između ostalog i na sledeće teme:
•    „Novine u načinu plaćanja javnih prihoda u uslovima primene novog sistema platnog promet“;
•    „Praktična primena novog Zakona o platnom prometu, instrumentima platnog prometa i novih poreskih zakona“;
•    „Monetarna, fiskalna i kreditna politika u 2004. godini i njihove mere u funkciji poboljšanja uslova poslovanja privrede“;
•    „Prva faza edukacije o primeni Zakona o porezu na dodatu vrednost“, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, regionalnim privrednim
      komorama Zrenjanin, Sremska Mitrovica i Privrednom komorom Vojvodine i Ministarstvom finansija Republike Srbije;
•    „Praktična primena Zakona o porezu na dodatu vrednost i primena međunarodnih računovodstvenih standarda“, u saradnji sa časopisom „Revizija“
      iz Beograda;
•    „Druga faza edukacije o primeni Zakona o porezu na dodatu vrednost“, u saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Komora je sa organizacijama za osiguranje organizovala raspravu o primeni Zakona o javnim nabavkama. Najviše primedbi bilo je na neusaglašenost Zakona o javnim nabavkama, Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o osiguranju imovine i lica i na kriterijume za bodovanje ponuda usluga osiguranja.
Krajem 2004. godine Srbija je dobila dugoočekivani, privredno sistemski zakon – Zakon o privrednim društvima, čijim odredbama su postavljeni temelji za izgradnju moderne, tržišne privrede. S obzirom na značaj Zakona, organizovan je stručni skup u cilju upoznavanja članova Komore sa odredbama zakona koji se odnose na osnivanje društva kapitala, upravljanje, statusne promene i druge odredbe.
U periodu od 2005 do 2010. godine završena je reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme, ključno su doprinele uspostavljanju stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i privredu Regiona. Usvojena je i zakonska regulativa u koja reguliše oblasti poslovanja: bankarstva, osiguranja, tržišta hartija od vrednosti, investicija, deviznog poslovanja, berzanskog poslovanja, monitoringa i nadzora nad poslovanjem finansijskih institucija.
Strukturne reforme u sektoru finansija su doprinele da postupci restrukturiranja i privatizacije, koji se odnose na resor bankarstva i osiguranja, budu sprovedeni saglasno programskim opredelenjima. Proces restrukturiranja i privatizacije bankarskog sektora i sektora osiguranja u Regionu je u ovom periodu završen.
U 2005. godini privatizovane su  „Novosadska banka“ od strane „Erste banke“ za 73,2 miliona evra i  „Kontinental banka“ od strane „Nove Ljubljanske banke“ za 49,5 miliona evra. Takođe, jedna od vodećih evropskih banaka, Francuska banka „Credi Agrikol Group“ dokapitalizacijom od 34 miliona evra postala je vlasnik 71 odsto „Meridijan banke“. Iste godine je i  Mađarska „OTP banka“ je kupila 67 odsto kapitala „Kulske banke“ iz Novog Sada za 118,6 miliona evra,, dok se „DDOR banka“ intengrisala u „Metals banku“. U toku 2006. godine, svoje nove vlasnike su dobile „Vojvođanska banka“  koju je kupila „Nacionalna banka Grčke“ AD za 385 miliona evra  i „Panonska banka“ koju je kupila Finansijska grupacija „Sanpaolo IMI» za 140 miliona evra i sa tim je završena privatizacija banaka na području Regiona.
U toku 2007 godine, osiguravajuća kuća „DDOR-a Novi Sad“, je privatizovana od strane italijanske kompanije „Fondarija SAI“ u iznosu od 264 miliona evra.
Reformom u finansijskom sektoru stvoren je jedan moderan i stabilan bankarski sektor sa 34 banake, koje trenutno posluju na finansijskom tržištu Srbije. Oko 80% bankarskog sektora nalazi se u Evropskoj uniji, pošto je u većinskom vlasništvu inostranih strateških investitora iz tih zemalja, ukupno 25 banaka. I ako je u 9 banaka prisutno učešće državnog kapitala, može se konstatovati da je proces restrukturiranja i privatizacije bankarskog sektora u Regionu praktično završen. U vlasništvu države ostaju dve banke - „Komercijalna banka“ i „Poštanska štedionica“, a u novembru 2009 godine je završen stečajni postupak nad Metals bankom. Nakon dokapitalizacije Metals banke, polovinom jula, većinski vlasnik banke sa 61,9 odsto kapitala postala je Autonomna pokrajina Vojvodina, a osiguravajuće društvo DDOR „Novi Sad“  zadržalo je 10% akcija.
Donošenjem i primenom Zakona o osiguranju stvoreni su pravni i drugi okviri koji osiguravajućim društvima daju prostor za podizanje kvaliteta u oblasti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju (u tržišnim privredama, i međunarodnim standardima supervizije) u osiguranju (IAIS) i direktivom EU.

Delokrug rada Centra za bankarstvo, finansije  i osiguranje u ovom periodu bio je u funkciji praćenja i analize:
•    uticaja instrumenata i mera ekonomske politike
•    fiskalne i monetarno - kreditne politike
•    relizacije strukturnih reformi u finansijskom sektoru
•    zakonske regulativa koja reguliše oblasti poslovanja: bankarstva, osiguranja, tržišta hartija od vrednosti, investicija, deviznog poslovanja,
     berzanskog poslovanja, monitoringa i nadzora nad poslovanjem finansijskih institucija    
•    izmene pojedinih poreskih zakona
•    procesa privatizacije banaka i osiguravajućih kuća,
•    problematike prisutne u oblasti bankarstva, finansija i osiguranja
•    kreditne ponude poslovnih banaka i fondova
•    razvoja inovativnih poslova u oblastima bankarstva i osiguranja


U organizaciji Centra za finansije, bankarstvo i osiguranje održani su:
•    Sednica Saveta Centra u toku 2006. godine sa tematskom tačkom: „Ciljevi, instrumenti i mere monetrane politike za 2006. godinu“. Donet je zaključak
     da se u toku godine održi seminar za mala i srednja preduzeća, članice RPK na temu: „Priprema potrebne dokumentacije i podnošenje zahteva za
     dodelu kredita po standardima- metodologijama poslovnih banaka“.
•    Konstitutivna sednica Saveta Centra za bankarstvo, finansije i osiguranje u 2007. godine.
•    Sednica Saveta Centra sa tematsko tačkom pod nazivom „Falsifikati u bankama i mere za njihovo sprečavanje“ i  Program mera NBS u 2008 godini.
     U okviru temetske tačke falsifikati u bankama, zaključeno je, da se na ovu temu organizuje jednodnevni seminar na kom će se bankarski sektor upoznati
     sa specifičnostima ove pojave i merama za njihovo sprečavanje.
•    Sednica Saveta Centra u toku 2009. godine sa tematskom tačkom: „Ciljevi, instrumenti i mere monetrane politike za 2009. godinu“.

Sa ciljem upoznavanja privrednika sa novim zakonskim rešenjima, razmene iskustava, sagledavanja problema u primeni i iniciranja rešenja za njihovo otklanjanje, u ovom periodu, Centar je organizovao seminare, stručne  skupove, promocije i susrete:
U toku 2005, RPK Novi Sad je organizovao Savetovanje privrednika, bankara i naučnih radnika, na temu: „Ekonomsko–finansijski odnosi sa inostranstvom - institucije, politika, perspektive“, u saradnji saNaučno društvo ekonomista SCG.
Sa ovog skupa, upućeno je upozorenje i apel kreatorima ekonomske politike, da je potrebno stvarati ekonomske mere koje će u kratkom periodu dati rezultate, jer Srbija nema više vremena da čeka dolazak boljih dana u budućnosti.
Upućena inicijativa Ministarstvu finansija R. Srbije – Poreskoj upravi i Privrednoj komori Srbije za izmenu člana 23. Zakona o porezu na dodatu vrednost,  kojom je predloženo da se po posebnoj stopi od 8% oporezuje promet dobara i usluga preduzeća registrovanih za profesionalnu rehabilitaciju i osposobljavanje hendikepiranih i nezaposlenih lica.
U toku 2006. na zahtev privrednika sa područja Regiona u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, organizovan sastanak na temu „Problematika u vezi sa kreditima čiji su korisnici preduzeća, obveznici Pariskog i Londonskog kluba“.

Na sastanku je zaključeno da se pokrene inicijativa prema Ministarstvu finansija Republike Srbije sa sledećim sadržajem:
1.    Da se novi uslovi koje je dogovorila Država sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca, u pogledu visine otpisa glavnice kredita, visine kamatnih
       stopa i dužine perioda otplate preostalog kredita (reprogram duga), u potpunosti primene i važe za krajnje korisnike kredita.
2.    Da Ministarstvo finansija Republike Srbije obavesti Regionalnu privrednu komoru Novi Sad o preduzetim aktivnostima saglasno pokrenutoj inicijativi.

Iste godine je Komora organizovala seminar „Povraćaj PDV za izvršene usluge u inostranstvu“. Na seminaru je zaključeno da RPK Novi Sad pokrene inicijativu prema Ministarstvu za finansije RS u cilju preduzimanja potrebnih mera i aktivnosti, kako bi se u po principu reciprociteta, što je moguće pre, Nemačka i Italija našle na listi zemalja u kojima se može izvršiti refundacija PDV-a za izvršene usluge.

Organizacija ostalih stručnih manifestacija
•    Seminar „Izrada godišnjih finansijskih izveštaja za preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica“ u saradnji sa uredništvom časopisa „Revizija“,
•    Stručni skup „Zakon o privrednim društvima“,
•    Seminar „Kreditna ponuda poslovnih banaka u regionu za MSP i poljoprivredu“,
•    Seminar „Us¬kla¬đi¬va¬nje dru¬šta¬va sa Za¬ko¬nom o pri¬vred¬nim dru¬štvi¬ma i Zakonom o hartijama od vrednosti“ u saradnji sa preduzećem
     „DST“ - časopisom «Revizija» iz Beograda,
•    Seminar „Vrednovanje i upravljanje intelektualnim kapitalom u privredi Republike Srbije“,
•    Seminar „Analiza finansijskih izveštaja - moćna alatka u rukama menadžera“, u saradnji sa Institutom za ekonomiku i finansije iz Beograda,
•    Dvadesetdve „Obuke za sticanje znanja za samostalno vođenje računovodstva“, u saradnji sa Institutom za ekonomiku i finansije iz Beograda,
•    „Sporazum CEFTA 2006“.
•    Seminar ''Značaj preventive u sprečavanju nastanka šteta i upravljanje rizicima kod privrednih subjekata'' u saradnji sa Delta Generali osiguranjem.
•    Seminar „Falsifikati u bankama i mere za njihovo sprečavanje“ u saradnji sa Policijskom Upravom - Novi Sad.
•    Stručni skup „Program kontinuiranog unapređenja konkurentnosti – 20 ključeva“ u saradnji sa kompanijom „Deloitte“ a.d. Beograd.
•    Seminar Tržište kapitala Srbije i poslovanje na beogradskoj berzi“ u saradnji sa predstavnici Dilersko brokerskog društva “Professional stock Beograd”
•    Seminar „CEFTA 2006 primena pravila o poreklu robe, priručnici i novi Zakon o carinskoj tarifi“.

Centar za bankarstvo, finansije i osiguranje, u svom budućem radu će staviti akcenat na sledeće aktivnosti:
•    Analizu uticaja, instrumenata i mera ekonomske, monetarne i fiskalne politike, Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koje će se reflektovati
     na  privredni ambijent Regiona
•    Povezivanje poslovnih interesa finansijskih i privrednih organizacija u cilju brže i efikasnije realizacije pojedinačnih poslovnih politika i
     programskih    opredeljenja;
•    Pokretanje inicijativa i zahteva kod nadležnh organa i institucija na regionalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, radi obezbeđenja uslova za
     uspešno poslovanje privrednih organizacija u finansijskom i realnom sektoru.

 

     efairSRB