Srbija će porasti 2,1 odsto, a inflacija 3,5 procenata

Srbija će porasti 2,1 odsto, a inflacija 3,5 procenata

Rast bruto domaćeg proizvoda od 2,1 odsto, što je niže nego što se prvobitno očekivalo, inflacija od oko 3,5 odsto, rast investicija i stabilan kurs dinara, kao i fiskalni rezultat bolji od očekivanog, rezultati su srpske privrede koje predviđaju i očekuju analitičari Erste banke.

Kako stoji u ekspertskoj analizi, rezultati u pogledu BDP-a u prvoj polovini godine bili su nešto niži no što je očekivano, s prosekom na nivou od 1,2 odsto međugodišnje, što je posledica negativnih jednokratnih efekata vremenskih uslova u sektorima poljoprivrede i energetike. Inflacija je nastavila da se kreće u okviru ciljnog koridora NBS-a, ali su jak dinar i bolji fiskalni rezultati naveli centralnu banku na to da neočekivano smanji referentnu stopu na 3,75 odsto. Fiskalni rezultati u prvih sedam meseci su iznad svih očekivanja jer je Srbija zabeležila suficit umesto planiranog malog deficita (bolja naplata na prihodnoj strani).

„Predviđamo da će se u narednom periodu rast BDP-a postepeno ubrzavati, a kretanje rasta će uglavnom podržavati rastuća domaća tražnja, dok bi neto rezultati izvoza mogli poprimiti neutralniju ulogu jer će veća domaća tražnja izvršiti pritisak na stranu uvoza”, navodi se u analizi. Ipak, korigovali su svoju prognozu s 2,5 odsto međugodišnje na 2,1 odsto jer rezultati u pogledu BDP-a u drugoj polovini godine ne mogu značajnije kompenzovati slabije rezultate iz prve polovine 2017. Što se tiče monetarne politike, očekuju da se referentna stopa neće menjati jer predviđaju da će se inflacija stabilno kretati u okviru ciljnog koridora. „Fiskalni rezultati su bolji od očekivanih pa predviđamo da će se deficit kretati ispod jedan odsto BDP-a. Uprkos boljim trenutnim fiskalnim podacima, još ima mnogo toga da se uradi u okviru srednjoročnog programa strukturnih reformi”, dodaju stručnjaci Erste banke.

Dinar do 121 za evro

Domaća valuta je pod pritiscima u pravcu aprecijacije, ali NBS obuzdava nestabilnost na tržištu. Dinar je od početka godine ojačao prema evru 3,5 odsto, a relativno snažni pritisci u pravcu aprecijacije su se pojavili od aprila, dok se kurs dinara prema evru trenutno kreće nešto iznad nivoa od 119 dinara za evro. Po mišljenju analitičara banke, dinar podržavaju poboljšani osnovni fiskalni indikatori, intenzivnije kreditiranje u dinarima (koje je delom rezultat strategije dinarizacije) i jači prilivi kapitala.

NBS je od početka godine često intervenisao na tržištu i na strani kupovine i na strani prodaje (zbog sezonskog slabljenja dinara u prvom kvartalu 2017. godine). Tačnije, NBS je kupio 960 miliona evra i prodao 345 miliona. Što se tiče budućih kretanja, očekuje se da će makroekonomski i fiskalni ambijent, postepeno povećanje priliva kapitala (i SDI i portfolio investicija) i povećano dinarsko kreditiranje, i dalje podržavati dinar. S druge strane, povećanje uvoza podržano domaćom tražnjom i sezonski faktori u poslednjem kvartalu godine igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. Predviđamo da će kurs dinara prema evru ostati uglavnom stabilan u zoni od oko 120-121 dinar za evro, pri čemu je verovatniji gornji deo tog koridora do kraja godine, kojim će se upravljati povremenim intervencijama NBS-a, kažu analitičari banke.

Očekuje se da će se inflacija kretati u okviru novog ciljnog koridora. Prosečna inflacija u periodu januar–avgust 2017. godine je iznosila 3,3 odsto međugodišnje i time se pomerila malo iznad sredine ciljnog intervala NBS od tri odsto plus-minus 1,5 procentni poen, uz izvesno usporavanje u poslednjih nekoliko meseci usled sezonskih faktora i nešto većeg efekta baze u prehrambenoj komponenti. Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena bez hrane i energije) ostala je stabilna, krećući se oko dva odsto međugodišnje. „Očekujemo da će se u narednom periodu ukupna inflacija postepeno povećavati, podržana očekivanim bržim rastom domaće tražnje, pritiscima na strani troškova vezanim za bolja kretanja na tržištu rada i kod zarada, nešto slabijim dinarom i slabljenjem efekta baze. Predviđamo da će se inflacija do kraja godine postepeno kretati ka 3,5 odsto međugodišnje”, navodi se u analizi. Što se tiče monetarne politike, NBS je u septembru iznenada smanjio referentnu stopu na 3,75 odst (23 od 24 ekonomista je očekivalo da centralna banka neće menjati stopu). Po zvaničnom saopštenju, na odluku je prvenstveno uticala prognoza niže inflacije za 2017. i 2018. godinu. „Osim toga, mogli bismo da kažemo da je centralna banka iskoristila izvestan manevarski prostor stvoren jačim dinarom u uslovima jačih priliva portfolio investicija na domaćem tržištu obveznica. U narednom periodu očekujemo da NBS zadrži nepromenjenu stopu u 2017. godini jer očekujemo postepeno povećanje inflacije, podržano gorepomenutim faktorima, a trebalo bi da vidimo početak redukovanja programa kvantitativnog popuštanja ECB-a i nastavak povećanja stopa Federalnih rezervi, što bi moglo uticati na apetit investitora. U tim okolnostima bismo mogli videti izvesno pooštravanje stava politike NBS-a tokom druge polovine 2018. godine”, zaključuju eksperti Erste banke.


Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *