Srbija nije propustila šansu da se zaduži jeftinije

Srbija nije propustila šansu da se zaduži jeftinije

Republika Srbija nije propustila šansu da se zaduži jeftinije iz dva razloga – Evropska centralna banka za razliku od Federalnih rezervi SAD neće podizati svoju referentnu kamatnu stopu i Vlada Republike Srbije nastaviće sa uspešnom realizacijom programa fiskalne konsolidacije.

Federalne rezerve SAD su juče podigle referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, ali na tržištu se to već očekivalo od početka tekuće godine i najveći deo tog pomeranja već se odrazio na vrednost američkog dolara u odnosu na evro i druge valute. Prema prvim reakcijama tržišta ne očekuje se značajno pomeranje vrednosti američkog dolara u odnosnu na evro, a indirektno i na našu domaću valutu, te ne bi trebalo da dođe do daljeg rasta javnog duga Republike Srbije po ovom osnovu.

Promena monetarne politike FED-a može samo ograničeno da deluje na našu sposobnost i uslove zaduživanja,jer je strategija javnog duga Republike Srbije pre svega orjentisana ka izvorima finansiranja u dinarima i u evrima. Za Srbiju je mnogo relevantnija politika Evropske centralne banke od centralne banke SAD te, kao što je i premijer danas ocenio, očekujemo da odluka Federalnih rezervi SAD neće uticati na rast javnog duga Srbije.

Strategija upravljanja javnim dugom RS je jasno određena u domenu valutne strukture zaduživanja – sve operacije zaduživanja, ukoliko to tržišni uslovi dozvole, vršiće se u dinarima i evrima. Evropska centralna banka za razliku od Federalnih rezervi SAD ne planira tokom 2016. godine da podiže referentnu kamatnu stopu, stoga se planirane operacije zaduživanja Republike Srbije za 2016. godinu mogu realizovati na način kako je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2016. godinu i na taj način izvršiće se optimizacija strukture javnog duga Republike Srbije.

Republika Srbija je u 2015. godini ostvarila uspeh u domenu fiskalne konsolidacije spuštajući osnovni faktor rasta javnog duga – budžetski deficit za 11 meseci 2015. godine na svega 1% BDP, time je smanjen obim ponude državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, što je uticalo da se troškovi finansiranja u dinarima i evrima smanje. Pad dinarskih stopa po različitim ročnostima kretao se od 3 do 4,3 procentna poena tokom 2015. godine u odnosu na poslednji kvartal 2014. godine, dok je pad na kamatnih stopa na evro hartije od vrednosti bio od 1 do 1,5 procentnih poena u istom periodu.

Republika Srbija je zahvaljujući povoljnom zajmu od UAE denominovanog u američkim dolarima, servisirala sve svoje dolarske obaveze tokom 2015. godine, ali će sredstva ovog zajma pokriti i sve dolarske obaveze Republike Srbije i u narednoj 2016. godini, time je Republika Srbija zaštitila sebe od promene vrednosti američkog dolara na najjeftiniji način za period 2015-2016. godina.

Izvor: 17.12.2015.Poslovno Jutro

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *