Srbija se po NS semenu u svetu prepoznaje

Srbija se po NS semenu u svetu prepoznaje

Na oglednim poljima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima kod Novog Sada održana je tradicionalna manifestacija Dani polja kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i sirka, koja je okupila veliki broj stručanjaka iz oblasti poljoprivrede, ali i poljoprivrednika iz svih delova Srbije. Poljoprivrednim proizvođačima, rekorderima u proizvodnji ratarskih kultura, uručena su priznanja za izvanredne rezultate u gajenju ratarskih biljnih vrsta NS seme.

Manifestraciju je otvorio predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, a svečanosti su prisustvovali i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević, kao i poslovni partneri iz inostranstva.

– Ovaj skup je najbolja prilika da se u svet pošalje slika o važnosti i značaju nauke u Srbiji – rekao je v. d direktora Instituta Jan Turan. – Briljantni rezultati se ne pojavljuju slučajno, za najbolje stvari u životu potrebno je strpljenje, posvećenost i požrtvovanost, a te osobine krasile su naučne radnike Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u prošlosti, a krase i danas moćan naučni tim od više od 100 istraživač,a od kojih je 77 doktora nauka, kao i preko 300 viskoobrazovanih radnika različitih profila, što je garancija svega što Institut nudi – semena, tehnologije, obrazovanje i usluge.

Institut ima dugu i bogatu tradiciju, a osnovan je još 1938. godine odlukom Ministarstva poljoprivrede Kraljevine Jugoslavije. Tada je oformljena Poljoprivredna i kontrolna stanica u Novom Sadu, iz koje je nastao današnji Institut. Uspešnim radom i vrhunskim rezultatima implementiranim u poljoprivrednu praksu Institut je odavno stekao značajno mesto u svetskoj nauci. Semena iz Instituta prisutna su u celom svetu, neprestano se osvajaju nova tržišta, proizvode i plasiraju nova semena vrhunskog kvaliteta. Da su proozvodi NS semena i te kako prepoznatljivi potvrđuje i to što je svaki osmi hektar pod suncokretom u svetu zasejan hibirdima proizvednnim u NS semenu.

– Osnovna i primenjena istraživanja usmerena su ka stvaranju novih sorti i hibrida, ratarskih i povrtarskih, kao i velikog broja industrijskih, krmnih, lekovitiih i začinjskih biljaka. U oplemenjivanju se akcenat daje na postizanje visokih prinosa, vrhunskog kvaliteta, kao i na otpornost na abiotičke i biotičke stresove. Rezultati se odmah prenose u praksu, i to na više načina, a jedan od njih je i druga tradicija Dana polja – rekao je Turan.On je ukazao na to da se na oglednim poljima može videti naučni rad na stvaranju novog semena, koje treba da bude osnova poljoprovredne proizvodnje u Srbiji, ali i šire.

– NS seme je institutska robna marka, koja je već odavno dobro poznata i sinonim je za kvalitet i dobar prinos. NS seme je srpski brend i svakako jedan od najboljih izvoznih proizvoda Srbije – naglasio je Turan.Među poljoprivrednicima, rekorderima u proizvodnji sorti i hibrida NS seme u 2015. kojima su uručena priznanja su i Miodrag Jovanović, Miomir Mirić, Milan Kuprešak, Miroslav Berber, Đorđe Milotin, Milosav I. Makević…

Mirović: Prioritet navodnjavanje

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je, otvarajući Dane polja, da je Institut za ratarstvo i povrtarstvo izuzetno cenjena institucija s bogatom istorijom i da ima veliki značaj, posebno u Vojvodini, u kojoj je poljoprivreda najvažnija grana privrede.

– Naša orijentacija je da u naredne četiri godine unapredimo poljoprivredu jer želimo da brendiramo naše poljoprivredne proizvode i da stimulišemo mlade ljude da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom – kazao je Mirović. Po njegovim rečima, u oblasti poljoprivrede prioritet je   navodnjavanje jer će kvalitetno rešavanje tog problema značajno uticati na poboljšanje poljoprivredne proizvodnje. Uz to, istakao je Mirović, među prioritetnim projektima je i izgradnja smeštajnih kapaciteta za poljoprivrdne proizvode.

– O značaju poljoprivrede u našoj zemlji najrečitije govore podaci da prihodi od poljoprivredne proizvodnje predstavljaju deset odsto bruto društvenog proizvoda, a kada je reč o izvozu, 21 odsto od celokupnog izvoza čine poljoprivredni proizvodi – naglasio je Mirović.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *