U Srbiji ima do 100.000 tona opasnog otpada

U Srbiji ima do 100.000 tona opasnog otpada

U Srbiji ima do 100.00 tona opasnog otpada na 80 do 90 lokacija, rečeno je 30. novembra 2017. godine na 5. Međunarodnom MITECO Forumu posvećen cirkularnoj ekonomiji pod sloganom „Danas odgovorno. Sutra održivo“.

Predsednik MITECO, koja je jedna od prvih i vodećih kompanija u Srbiji i regionu koja se bavi zbrinjavanjem industrijskog i opasnog otpada, Miodrag Mitrović rekao je da se tačne količine ne mogu znati, kao i da je uglavom reč o otpadu u propalim preduzećima o kojima niko ne vodi računa.

„Prema našim podacima, u Srbiji postoji između 80 i 90 lokacija, na svakoj lokaciji procenjujemo da ima 500 do 1.000 tona opasnog otpada. Ne zna se koliko je zemlja kontaminirana i tek treba da se izvrši ispitivanje“, rekao je Mitrović novinarima.
Kako kaže, može se zaključiti da ako se računa da ima približno 100 lokacija sa potencijalnih 1.000 tona možemo doći do cifre od 100.000 tona opasnog otpada.

„Još je opasnije ako hoćemo da promovišemo poljoprviredu… prvo moramo tu zemlju da očistimo od hemikalija. Takođe, zagađenje osiromašenim uranijumom od bombardovanja je sada manje nego što je zagađenost hemikalija koje su otišle u poplavama (prethodnihi godina) i različitim iscurivanjima“, upozorio je Mitrović.

On kaže da je rešavanje tog otpada dugoročan zadatak i da bi Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo bar milijardu dinara iz svog budžeta da izdvoji za rešavanje tog „istorijskog otpada“.

Miletić je rekao novinarima da je reč o preduzećima u restruktiriranju i stečaju koje bi trebalo očistiti od otpada. „To je značajna količina istorijskog otpada“, naveo je Miletić

Kaže da su poplave ostavile različiti otpad i da je u toku identifikacija svih žarišta, kao i da je krajnji cilj prerada tog industrijskog otpada i da se on iskoristi ne samo za reciklažu već i za grejanje i druge vidove industrije.

Miletić je rekao da je za našu zemlju i iz ugla privrede veoma važno poglavlje 27 kako bi dostigli evropske standarde, kao i da ulaganje u ekologiju i cirkularnu ekonomiju može da donese profit.

Dodao je da PKS informiše privrednike o obavezama industrije sa poglavljem 27 o cirkularnoj ekonomiji i zelenim inicijativama.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić je rekao da je taj forum jedan od najvažnijih skupova o životnoj sredini na Balkanu, kao kao i Jugoistočnoj Evropi.

Karić je rekao da je trenutno najveći problem u Srbiji „istorijsko zagađenje“, čemu će to ministarstvo posebnu pažnju posvetiti u 2018. godini.

„Pronaći ćemo modele finansiranja da saniramo to zagađenje, kao i za tretman otpadnih voda, što je takođe goruće pitanje pošto se od Srbije najviše očekuje da investira u te dve oblasti, kao i u poglavlje 27. Cilj je da u narednih 20 do 25 godina Srbiju dovedemo na nivo Zapadne Evrope, pre svega zbog građana“, rekao je on.

Poručio je da će Vlada Srbije uvesti red u upravljenje otpadom.

Trgovinska savetnica pri Ambasadi Austrije Erika Teoman – Brener je rekla da je poglavlje 27 veoma važno za Srbiju na putu ka EU, da se ta zemlja odavno uredila oblast upravljanja otpadom, kao i da se rešavanje tog pitanja počinje još od vrtića.

Dodala je da razmena između Srbije i Austrije raste i da će ove godine dostići rekordnih više od milijardu evra.

Ekonomski savetnik u Ambasadi Rumunije Stefan Imre je rekao da je Srbija napravili prvi korak time što je formirala posebno ministarstvo za ekologiju, kao i da su za unapređenje te oblasti važna tri stuba -institucije, privrednici i akademske ustanove.

Ekonomista Dragan Đuričin je ispred Udruženja korporativnih direktora Srbije rekao da razvoj novih industrija obuhvata i zelenu industriju, ali da je potreban sistematičan koncept iza kojeg mora stajati država, koja će biti agilna u korišćenju fondova.

Kaže da bi ta industrija trebalo da zauzme značajnije mesto u našoj zemlji, jer povećava izvoz i da je deo evropskog puta – pošto ne možemo biti deo EU „ako se toksični otpad kreće pored puta“.

Sanja Jovanović iz Viner štediše osiguranje je podsetila da je osiguranje u zaštiti životne sredine prisutno od EU direktive 2004. godine, kada su uvedeni pojmovi finansijske odgovornosti operatera, nakon čega je počeo razvoj proizvoda osiguranja u ekologiji.

Takođe, u Radison blu hotelu je otvorena izložba fotografija učesnika foto konkursa „Životna sredina bez cenzure“ i uručene vredne nagrade pobednicima, a prvo mesto je osvojio El Gvojos sa fotografijom „Avet civilizacije“.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *