Srbiji nedostaje još jedna termoelektrana

Srbiji nedostaje još jedna termoelektrana

Plan razvoja „Elektromreže Srbije“ za narednih deset godina stavljen na javnu raspravu do kraja meseca. Može da dođe do manjka struje, jer ćemo konstantno povećavati potrošnju.

Srbija će u narednih deceniju i po trošiti čak sedam teravat-časova više struje nego danas, što znači da ćemo svake godine imati veću potrošnju kilovata za oko jedan odsto. U isto vreme, prognoze su da ćemo tada proizvoditi gotovo istu količinu električne energije kao sada.

Ovo pokazuje Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2017-2026. godine koji je uradilo javno preduzeće „Elektromreže Srbije“ (EMS), a koji ide do 2031. godine. Studija je trenutno na analizi u Agenciji za energetiku, koja je objavila javnu raspravu. Dokument je otvoren za sve primedbe, predloge i sugestije u narednih mesec dana.

– Agencija na kraju javne rasprave treba da da svoju saglasnost – objašnjava Ljubo Mačić, predsednik Agencije za energetiku. – Ne mogu u toku procesa da komentarišem Plan, ali očekujemo da ćemo dobiti određene predloge javnosti u narednih 20 dana. Rasprava se u ovom slučaju objavljuje da bi se potencijalno i javio neki zainteresovani učesnik koji želi da priključi veći objekat na energetsku mrežu a da to nije EPS. Mislim na velike učesnike na tržištu struje.

Plan obrađuje celokupni energetski sistem Srbije, a najzanimljiviji deo je upravo u vezi s prognozom potrošnje kilovata koja bi mogla da bude problematična.

– Prognozirana potrošnja u 2031. godini varira od 44,3 do 472, teravat-časova, u zavisnosti od scenarija, i pokazuje trend rasta – navodi se u Planu EMS. – Posmatrajući scenario srednjeg rasta BDP, prosečna godišnja stopa porasta potrošnje električne energije je 0,9 odsto. Rezultati scenarija konzervativnog razvoja proizvodnje pokazuju da u režimu zimskog vrha postoji problem s negativnim vrednostima preostalog kapaciteta.

Izgradnja u TENT?

Idealno bi bilo da termoelektrana koja bi se gradila bude TENT B3, jer se u blizini nalazi ugljenokop, smatra Slobodan Ružić.

– Razmatrali su Štavalj, Kovin i ostale poslove, ali oni su na dugom štapu – dodaje direktor „Energy Saving Group“.

– Izgradnja mora da počne već 2020, jer ćemo problem imati već tri godine kasnije, kada će stari blokovi masovno početi da se gase.

Studija dalje govori da se posle 2023. godine ne očekuje da nova termoelektrana bude napravljena.

 

– Ovaj scenario pokazuje koliko je kritično dalje odlaganje investicija u nove kapacitete, imajući u vidu da, u skladu sa evropskim direktivama, neki kapaciteti u narednim godinama izlaze iz pogona – dalje stoji u studiji.

Prema rečima Slobodana Ružića, direktora „Energy Saving Group“ i nekadašnjeg savetnika u Ministarstvu energetike, ovi pokazatelji javno govore da moramo da izgradimo barem još jednu termoelektranu:

– Počeće da raste potrošnja kako se bude oporavljala privreda, i tome se svi nadamo, iako su na snazi mere štednje struje i energetske efikasnosti. Neizbežno je da se zatvore pogoni u „Kolubari“ i TENT, jer su zastareli. Čak i kada otvorimo novi elektranu u „Kostolcu“, B3, snage 350 megavata, imaćemo minus u proizvodnji. Trebaće nam još jedna termoelektrana koja će imati minimalno 620, a idealno bi bilo 900 megavata. Reč je o dva ili tri puta većem pogonu od onog koji se sad gradi.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *