U Srbiji se može trgovati bitkoinima, treba nam i zakon      

U Srbiji se može trgovati bitkoinima, treba nam i zakon      

U procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, naši zakonodavci moraće da izglasaju i “pravilnik” o trgovanju kriptovalutama, koji je u EU već na snazi, ali da bi se to desilo, neophodno je napre edukovati građane i zaposlene u državnoj administraciji o značaju upotrebe novih valuta – koina (coin).

Tim povodom je direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd (CEIB) Nikola Korbar na predavanju o kriptovalutama u Privrednoj komori Srbije da je važno da se pre svih bankarski stručnjaci i privrednici upoznaju sa osnovama kriptovaluta i blok-čejn (BlockChain) tehnologijom.

“EU je već donela regulativu o kriptovalutama. Srbija ide ka članstvu i zakoni se prepisuju uz određene modifikacije, tako da očekujem da će u narednih pet godina i Srbija imati zakon o kriptovalutama u nekom obliku”, kaže Korbar.

Predrasude u svetu i u Srbiji su da je trgovanje kriptovalutama “finansijski balon” te da je u pitanju piramidalna prevara, ocenjuje Korbar.

Jedan deo javnosti, objašnjava, smatra da je reč o “Jezdinoj i Dafininoj” šemi prevare, dok drugi kažu da je prosto u pitanju evolucija u razvoju novca u svetu.

“Mnogi ljudi to pre svega porede sa Jezdom i Dafinom, što nije slučaj. Razumem strah koji postiji, postoji i institucionalni otpor kao i kod građanstva”, kaže Korbar i napominje da ne treba žuriti ukoliko se neko odluči da trguje koinima već, napominje, treba razumeti kako sistem funkcioniše.

Objašnjava da se kriptovalutama, pa i jednom od njih, bitkoinom, trguje kao i svakom drugom valutom, ali ne na berzama već preko “menjačnica”.

“Bitkoinom se trguje lako, lako se koristi i već postoje debitne kartice za bitkoin. Može se platiti bilo koja roba ili usluga u Srbiji, a da trgovcu izađe račun u dinarima”, napominje on i precizira da se prilikom kupovine robe kriptovalutom automatski obavlja konverzija bitkoina u dinare.

On kaže da se bitkoin verovatno neće koristiti na svakodnevnom nivou u Srbiji i da većina građana neće biti u mogućnosti da ga koristi, jer je bitkoin izuzetno skup i zahteva da iznos transakcija bude najmanje 15 do 20 dolara sa provizijom.

Takođe, da bi se trgovalo ovom valutom, neophodno je da se uloži u kupovinu opreme za koju treba izdvojiti i nekoliko hiljada evra.

“Za male provizije je skuplja dara nego mera, a kada su velike transakcije u pitanju daleko je isplativiji od standardnog bankarskog sistema”, napominje Korbar.

Jedno od najkontraverznijih pitanja vezanih za kriptovalute, pre svih, najpopulrnije među njima, bitkoin, je “podloga” ove valute, odnosno, ko stoji iza nje i čime je ona “garantovana”.

Kako je rečeno na skupu u PKS, iza ovih valuta ne stoji nikakva vrednost, kao što je to slučaj sa konvencionalnom valutom gde su zlatne rezerve samo jedan od instrumenata stabilnosti i sigurnosti. 

Cena bitkoina, kaže Korbar, jutros je bila oko 16.700 dolara, a niko sa sigurnošću ne može da predvidi koliko će ona iznositi već sledećeg jutra.

Za sada, u Srbiji se bitkoin malo koristi. U svetu, u upotrebi kriptovaluta prednjače azijske i afričke zemlje i zemlje Južne Amerike u kojima je bankarski sektor nerazvijen.

Korbar ocenjuje da su te zemlje preskočile ceo jedan segment evolucije u razvoju upotrebe novca, od keša, preskačući kartično plaćanje, pa se sada sve više okreću kriptovalutama.

Korbar poručuje da je trgovanje bitkoinom rizično za one koji su se odlučili da “hazarderski” pristupe zaradi i odluče da ulažu više nego što su spremni da izgube. 

Međutim, smatra da je upotreba kriptovaluta i njeno prihvatanje kao zvaničnog sredstva plaćanja u mnogim zemljama samo pitanje vremena. Zato, napominje, edukacija građana je veoma važna.

Sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje, i druge finansijske institucije u okviru PKS Katarina Ocokoljić napominje da je važno da se građani edukuju pre nego što počnu da koriste kriptovalute i ističe da je cilj predavanja u PKS da se za početak, predstavnicima banaka i privrednicima u Srbiji objasni šta su istine, a šta zablude vezane za blockčejn tehnologiju.

Istraživanja su pokazala, rečeno je na predavanju, da se preko 90 odsto koina u svetu nalazi u rukama 4,5 odsto bogataša.

To dodatno uliva nepoverenje prilikom odlučivanja da se koristi ovo sredstvo plaćanja, jer pojedine države još nemaju zakone koji jasno definišu taj sektor.

Bitkoini su, prema oceni stručnjaka, najzaštićenije valuta na planeti jer ih je, kako kažu, nemoguće falsifikovati.

Rusija je nedavno zvanično odlučila da postavi kruipto-rublju dok su Emirati postavili “em-cash” u Dubaiju.

U Rusiji je ovaj način trgovanja odobren od strane držvanog vrha i sve transakcije će biti oporezivane, što je takozvani “model centralizovanog upravljanja kriptovalutama”.

To donekle ruši koncept “slobodne valute”, zbog čega je, pre svega, ovakav način trgovanja i postao popularan u svetu.

Takođe, jedan od razloga sve veće popularnost kriptovaluta, kojih trenutno u svetu ima nekoliko hiljada, leži i u cinjenici da omogućavaju zaradu i onima koji žive u malim i nerazvijenim zemljama, a posrednici, banke, se prilikom transakcija koinima “izbacuju iz igre”.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *