Srbiju godišnje zatrpa devet miliona kesa

Srbiju godišnje zatrpa devet miliona kesa

Zašto se gušimo od plastičnih vreća. Koriste se nekoliko minuta, a razgrađuju vekovima.

Svetskim okeanima i morima plutaju kese veličine Nemačke, a samo u Evropi godišnje kroz ruke građana prođe 350 miliona plastičnih vreća. Od toga, Srbija se na godišnjem nivou “zatrpa” sa čak devet miliona vrećica za jednokratnu upotrebu.

Naša zemlja je 2012. godine usvojila Pravilnik o upotrebi biorazgradivih plastičnih kesa, i od tada država daje subvencije njihovim proizvođačima. Ipak, stručnjaci kažu da je kontrola kvaliteta ovih vrećica na niskom nivou, a da je dodatni problem to što veliki lanci prodavnica nisu u obavezi da ih, pod pretnjom sankcija, i koriste.

– Zvuči neverovatno, ali plastične kese koristimo svega nekoliko minuta, od prodavnice do kuće, a potrebno je nekoliko stotina godina da se svaka od njih razgradi – objašnjava Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije. – Svaki čovek iskoristi godišnje od 60 do 100 kesa. Zato je neophodno da u Srbiji prvo radimo na svesti građana o katastrofalnim zagađenjima koje ove kese donose. Srbija je usvojila evropsku legislativu o subvencijama za biorazgradive kese, kako bi se podstakli proizvođači da ih prave. Ipak, sada je potrebno da te zakone sprovedemo do kraja, jer je čak i površna kontrola pokazala da dolazi do zloupotrebe ovih subvencija.

Drugu stranu čine veliki lanci prodavnica u Srbiji, ali i bilo koja mala radnja u komšiluku. Iako je poslednje dve godine nekoliko velikih radnji počelo kupcima da daje biorazgradive kese (na njima stoji takva oznaka), niko od njih nema zakonsku obavezu da to radi.

– Pored građana, moramo da informišemo i velike firme o značaju eko-kesa i motivišemo ih da ih upotrebljavaju – dodaje Radović. – To je veoma teško bez sankcija ili ekonomske računice.

Drugi deo posla na poboljšanju organizacije otpada je u načinu na koji bacamo smeće, odnosno u – reciklaži. Saša Mihajlović, direktor Privredne komore zelene Srbije, kaže da je ova organizacija više puta pokušala da animira građane da recikliraju, tako što će im pomoći u tome.

– Napravili smo pilot projekat u Beogradu s posebnim eko-kesama u kojima bi građani razvrstavali otpad – limenke, papir, organski otpad… To je logika primarne selekcije – objašnjava Mihajlović. – Pokušavali smo na različite načine ove kese da dostavimo potrošačima. Prvo smo delili 24 kese za šest meseci, odnosno 12 za tri meseca. Princip je sledeći – građani razvrstavaju otpad kod svoje kuće, a onda ga jednom nedeljno, u tačno određeno vreme, odvozi mali kamion.

Svaka opština je imala svoj princip odnošenja i deljenja kesa, ali se gotovo svaki – izjalovio.

– Najpre smo angažovali radnike “Gradske čistoće” da raznosi kese, a onda smo ih delili u lokalnim časopisima – dodaje direktor Privredne komore zelene Srbije. – Zatim smo slali kese mesnim zajednicama, a predsednik skupštine stanara je trebalo da ih pokupi. Sve je bilo previše skupo. Na kraju se vlast odlučila da sve kese moraju da se šalju putem pošte, što ljudi nisu podržali i što je bilo neorganizovano. Projekat je praktično propao.

 

Norma

Evropska unija je donela direktivu u kojoj se kaže da do 2019. godine korišćenje plastičnih kesa po stanovniku na godišnjem nivou treba da bude 90 komada, a do 2025. godine – 40 komada.

Istraživanja pokazuju da platnena torba, koju bi kupci poneli sa sobom kada idu u prodavnicu, može da “uštedi” minimalno šest plastičnih kesa mesečno, a godišnje – 288.

 

Država i privreda

Da bi borba za biorazgradive kese i organizovanu reciklažu uspela u našoj zemlji, Saša Mihajlović iz Privredne komore zelene Srbije predlaže da država i privreda “pomognu jedna drugoj”.

– Naš predlog je bio da najveći proizvođači i prehrambeni lanci u Srbiji, poput “Koka-Kole” ili “Delezea”, finansiraju celokupan sistem biorazgradivih kesa najvišeg kvaliteta – kaže Mihajlović. – U zamenu za to bi dobili mogućnost da prave set reklama o ekologiji i da budu oslobođeni poreza.

 

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama