Srpska domaćinstva potroše 1.500 dinara više nego što prihoduju

Srpska domaćinstva potroše 1.500 dinara više nego što prihoduju

Već nekoliko godina domaćinstva u Srbiji su pravi mađioničari u izlasku na kraj s mesečnim računima. Stalno im nedostaje nekoliko hiljada dinara da bi pokrila barem ono što zvanična statistika smatra da im pripada i manjak novca „navlače” sa svih strana. Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, mesečni izdaci domaćinstava veći su oko 1.500 dinara od prihoda. Jer, statistika tvrdi da su u drugom kvartalu ove godine prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi iznosili 58.656, a izdaci 60.158 dinara. Razlika je ranije bila i veća, i to dve i dve i po hiljade, pa su ipak domaćinstva uspevala da je zakrpe i nategnu. Kako i uz pomoć kojih sve trikova – to samo ona znaju. Neki imaju sreću da im bliska robina radi u inostranstvu i svakog meseca tutne stotinu-dve evra, neki rade u sivoj zoni, a ima i onih koji su se latili motike da bi sebi obezbedili barem hranu. Ima i onih koji uzimaju kredite pa se broj zaduženih pojedinaca u poslednje vrema povećava.

Bilo kako bilo, jasno je da čak i suvoparni statistički podaci ukazuju na to da sve teže izlazimo na kraj s mesečnim računima i da je to epidemija koja vlada celom državom. Najveći udeo u prihodima u novcu i naturi domaćinstva su imala iz primanja iz redovnog radnog odnosa – 50,4 odsto, penzija 31,4 odsto, naturalna potrošnja 3,7 odsto, ostala primanja od socijalnog osiguranja 3,3 odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa tri odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i robolova 2,8 odsto. Čak i ti podaci ukazuju na to da trećina srpskih domaćinstava zapravo danas opstaje zahvaljujući penzionerima, odnosno da su oni sa svojim skromnim penzijama glavni finansijeri svojih porodica u kojoj su deca, pa čak i unučad, bez posla. Zbog toga je još značajnija redovna isplata penzija jer je jasno da bi njenim kašnjenjem automatski trećina srpskih domaćinstava ostala bez najvećeg udela u prihodima.

U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći udeo imali su rashodi za hranu i bezalkoholna pića – 34,5 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,3 odsto. Ako se prihvati statistički podatak da su izdaci domaćinstava na kraju drugog kvartala iznosili 60.158 dinara, znači da više od polovine tog novca odlazi samo na hranu i komunalije. Od preostale nešto manje od polovine prihoda domaćinstva treba da podmire sve ostale potrebe, a to znači transport, odeća i obuća, ostale usluge, telekomunikacije, rekreacija i kultura, alkoholna pića i duvan, nameštaj i tekuće održavanje i zdravlje, odnosno kupovinu lekova.  Iz toga proizlazi da prihodi zapravo u najvećoj meri služe da bi se jelo i stanovalo, a za ostalo može da bude i ne mora, a najmanje se ulaže u obrazovanje, kulturu i zdravlje.

Mnogim ekonomskim stručnjacima nije jasno kako domaćinstva uopšte preživljavaju i kako se snalaze u toj gotovo nemogućoj misiji. To isto pitanje postavljaju i u potrošačkim organizacijama jer veruju da čak i takvi statistički podaci varaju te da su primanja domaćinstava mnogo manja od troškova koji su se nad njih nadvili. Podsećaju na to da u mnogim domaćinstvima žive oni koji nemaju stalna primanja, koji zavise od privremenih i povremenih poslova, ali i oni koji rade za minimalac. Potrebna su čak tri minimalca da bi se pokrili „statistički” troškovi domaćinstava.

Lj. Malešević

Siva ekonomija „ublažava” glad

Privredni konsultant Dragoljub Rajić tvrdi da bi, da nema sive ekonomije i doznaka iz inostranstva, koje su zvanično između dve i po i tri milijarde evra godišnje, kao i odloženog plaćanja, gotovo 37 odsto domaćinstava u Srbiji bilo egzistencijalno ugroženo, odnosno gladno.

– Podaci Mreže za poslovnu politiku, ali i nekih drugi, ukazuju na to da sva domaćinstva u Srbiji ne žive isto i da to zavisi od dela zemlje u kojem su – rekao je Rajić. – Prihodi prosečnog domaćinstva iz sive ekonomije u nekim delovima države kreću se u rasponu od 11 do 46 odsto, a rashodi iz sive zone u rasponu od devet do 39,6 odsto.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama