Srpska roba slabo ide preko interneta

Srpska roba slabo ide preko interneta

Izvoz robe i usluga putem interneta je još jedna velika a neiskorišćena šansa u Srbiji pa naravno i u Vojvodini. Na taj način  izvozimo IT usluge, mada su mogućnosti daleko veće. Ali…

Naši potencijalni izvozici nemaju internet prodavnice, ne znaju mnogo o tržištima na kojima bi eventualno mogli plasirati robu. Osim toga, sistem naplate je prilično komplikovan.

„Prodaja putem interneta je izuzetno dobra ideja“, kaže direktor IKT klastera Vojvodina Milan Šolaja.

Dodaje da, da bi uspeli da plasiraju i izvezu robu, naši izvoznici bi morali da imaju prodavnice na sajtu, i to na jeziku zemlje gde smatraju da je mogu plasirati, zatim da poznaju propise te zemlje, odnosno da znaju šta tamo da plasiraju i koliko su konkurentni.

„Potencijali e-trgovine i izvoza sigurno se mogu iskoristiti, ali za to je potrebna posebna edukacija“, kaže Šolaja.

Kupaca ima mnogo

U e-trgovinama kupuje veliki deo stanovnika zemalja EU. Podaci govore da tu dolazi 53 odsto potrošača od 16 do 74 godine. Najčešći potrošači su Britanci – 81 odsto, pa Danci – 79, slede Nemci – 73 odsto. Najmanje tu kupuju Rumuni – 11 odsto, pa Bugari – 18, a slede ih Kiprani – 23 procenta. Budućim domaćim izvoznicima činjenica da je ta vrsta kupovanja manje popularna u regionu baš ne ide u prilog. Verovatno će s porastom popularnosti e-trgovanja u regionu i interesovanje domaćih izvoznika da poraste.     

Do internet prodavnice ovih dana se može doći i još uz popust. Kompanija „Grejt vebsajt” iz Beograda ima akciju i nudi izradu prodavnice na sajtu za samo 20.000 dinara. O tome ko to naručuje i ima li u vidu naše ili strano tržište, vlasnik i direktor Goran Karanović kaže:

„Veoma je teško robu iz Srbije plasirati na taj način. Naši izvoznici nude robu mahom na plaćanje pouzećem. Moguće je to i putem kartica, ali je prilično komplikovano. Naplata putem pouzeća ne odgovara kupcima i tako taj vid izvoza još čeka pravu šansu i kod izvoznika koji bi to pokušali“.

Karanović objašnjava da mu se najviše za izradu sajta za trgovinu obraćaju proizvođači i trgovci koji iz bilo kojeg razloga okončavaju posao, Odnosno rasprodaju zalihe. U tom delu poslovanja najviše se nude tehnička roba i odevni predmeti. Izvoznika nema.

Ako naši trgovci i proizvođači baš nisu izvoznici, naši potrošači rado kupuju robu u stranim radnjama tog tipa. Najviše pazare mobilne telefone, računare i drugu oprema vezanu za njih te bicikle i kozmetičke preparate. U zemljama Evropske unije imaju preciznije podatke: tamo se najviše onlajn kupuju odeća, sve vrste sportskih artikala i turistički aranžmani, odnosno smeštaj i razne vrste karata za prevoz. Naši ljudi koji imaju biznis u tim branšama mogli bi da vide imaju li šta tu da ponude.

A šta nudimo? U jednoj od prodavnica nude se prasići od 13 kilograma po 3.000 dinara komad. Tu su zatim palme visoke do tri metra s isporukom do šest nedelja pa koža afričkog pitona…

Možda bi domaći proizvođači iz iste branše mogli razmisliti o zajedničkom nastupu, makar da ispitaju tržište i vide šta bi moglo zainteresovati strane potrošače. Stranci koji dođu kod nas najviše kupuju u suvenirnicama, i to magnete za frižidere, vunene čarape i vina.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *