Srpske maline sve do dalekog Japana!

Srpske maline sve do dalekog Japana!

Naše smrznuto voće, ali i džemperi i deterdženti, putuju brodom do potrošača u svim krajevima sveta. Hemija iz Kruševca ide u Južnu Koreju, Meksiko i Australiju, džemperi iz Sirogojna u Skandinaviju.

Čekaju je nekad i punih 45 dana. Tačno toliko srpska malina plovi svetskim morima ne bi li stigla do potrošača na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država ili prestonice Japana. Do Australije „jedri“ 37, a Izraela 17 dana. Iz potpalublja ide pravo u radnju, ali ne zaobilazi ni palačinke i kolače. Društvo joj, zavisno od destinacije, prave i srpske šljive, kupine i višnje.

Japanske potrošače sa Srbijom ne vezuju samo naši slatki plodovi. Vole Japanci i da nose zlatiborske motive ispredene u čuvenim sirogojnskim radionicama. Nema ih mnogo, ali najuporniji izvoznici iz Srbije kupce pronalaze na najzahtevnijim „svetskim pijacama“.

– Nije lako ispuniti zahteve razvijenih tržišta – objašnjava Vera Popović, direktor prodaje „Eliksir fuda“, koji svoje smrznuto voće i povrće izvozi. – Morali smo da ispunimo sve neohodne sertifikate. U SAD ne izvozi niko bez FDA sertifikata, dozvole njihove agencije za hranu i lekove. Mi smrznuto voće pakujemo u kontejnere, a oni iz riječke luke kreću na dugu plovidbu. Putuju na sve strane sveta. Trošak je otprilike 30 centi po kilogramu. U SAD, pored malina, šaljemo i šljive. U Australiji jedu i naše kupine, a u Izraelu i višnje.

„Sirogojno kompani“ nastavila je tradiciju proizvodnje ručno rađenih odevnih predmeta od vune. Od 2000. godine otkupljuju i voće. Imaju tako dve potpuno različite linije proizvoda – zamrznuto i sušeno voće i ručno pletenu odeću. Zajednički imenitelj je saradnja sa stanovništvom zlatiborskog regiona i slična izvozna tržišta.

Japanci vole srpski pejzaž različiti

Zahtevi kupaca se odnose pre svega na motive, boje i težinu odnosno debljinu prediva – priča Ana Ljubojević, iz „Sirogojno kompani“. – Pa tako, Japanci, prema našem iskustvu, vole pejzažne motive i lake proizvode, dakle proizvode od tanjeg prediva. Stanovnici skandinavskih zemalja veoma često kupuju modele od debljeg prediva, vole geometrijske motive i svedenu paletu boja, odnosno najčešće kombijacije različitih nijansi sive, bele i bež boje.

– Najveći deo naših ručno pletenih proizvoda, oko 70 odsto proizvodnje, izvozi se i prodaje na tržištima skandinavskih zemalja, Francuske, Nemačke, Rusije, ali i Japana i SAD – kaže Ana Ljubojević, direktor razvoja „Sirogojno kompani“. – Generalno su ovi proizvodi više zanimljivi strancima, ali veoma smo ponosni na činjenicu da ih nosi sve više mladih ljudi u našoj zemlji. Razlikuju se zahtevi kupaca na različitim tržištima, ali ono na čemu već decenijama gradimo svoju reputaciju su kvalitet i trajnost proizvoda i materijala koji koristimo, 100 odsto islandska vuna, kao i veština i kvalitet ručne izrade.

Ova kompanija u inostranstvo plasira i 90 odsto svog drugog proizvodnog programa – zamrznutog i sušenog voća. Uglavnom se izvoze u maloprodajnom pakovanju pod robnim markama evropskih i svetskih maloprodajnih lanaca.

– Pored zemalja Evropske unije, izvozimo u Japan, SAD, Kanadu, Australiju, Indiju – ističe Ana Ljubojević. – Kod proizvodnje hrane je na prvom mestu zdravstvena ispravnost, čemu smo maksimalno posvećeni, i, naravno, kvalitet voća. Japansko tržište je naravno i u ovoj oblasti veoma zahtevno, jer podrazumeva konstantno i kontinuirano unapređenje kvaliteta, ali kroz saradnju sa japanskim kupcima može se mnogo naučiti i unaprediti u samom procesu proizvodnje i generalnom odnosu prema poslu.

Iz Srbije na daleke kontinente putuju i sredstva za higijenu. Iz kruševačke fabrike, nekadašnje „Merime“, a danas dela „Henkela“, jedan proizvod odavno „gostuje“ u Australiji i Južnoj Koreji.

– Proizvodi iz Kruševca stižu ne samo do Južne Koreje, Australije, već i do Meksika, Saudijske Arabije i Sjedinjenih Američkih Država – objašnjava Đorđe Popović, direktor sektora deterdženata i kućne hemije u „Henkelu“. – Posebno se izvoze higijenska sredstva, „bref“ kuglice za osvežavanje toaleta. Ključno je što su male. Lako se transportuju i nisu potrebna prevelika logistička sredstva, tako da se isplati slati ih. U Australiju putuju avionom, a u Meksiko – brodom.

Mašine na vrhu liste

U prvih deset meseci 2017. godine iz Srbije je u svet otišla roba vredna 12,6 mlijardi evra. Istovremeno smo na strane proizvode potrošili 15,9 milijardi evra.

Izvozni aduti Srbije su, kako pokazuju statistički podaci, električne mašine i aparati, drumska vozila, povrće i voće, obojeni metali i proizvodi od kaučuka.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *