Srpski kukuruz i u Albaniji

Srpski kukuruz i u Albaniji

Žetva suncokreta privodi se kraju, a u ovoj, kako kažu, izuzetnoj godini, prinosi po hektaru su 3,3 tone. U Fondu za žito Srbije očekuju da ukupan rod ove žitarice bude oko 700.000 tona. Cena na međunarodnom tržištu je 300 evra po toni, dok kod nas ona još nije formirana.

– Poljoprivrednici nisu zadovoljni cenom, ali se ona formira na međunarodnom tržištu i na to ne možemo da utičemo – priča Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito Srbije.

– Kupaca ima. Uz domaće uljare, tu su i izvoznici i domaći trgovci. Neke uljare plaćaju akontaciju, a konačan obračun ide po završenoj žetvi. Ima i onih koje imaju neke dnevne cene, za poljoprivrednike koji hoće odmah da naplate. Te cene se menjaju gotovo svakodnevno.

I soja je dobro rodila ove godine. Berba je tek na početku, a očekuje se odličan rod. Za razliku od prošle godine i kukuruza će biti dovoljno.

– Kukuruza će ove godine biti blizu osam miliona tona – priča Saković.

– To znači da ćemo imati oko tri miliona tona za izvoz. Ove godine u isto vreme stigle su sve kulture, kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa. Tako su namestile dobre vremenske prilike.

Oko 70 odsto kukuruza za izvoz otići će “niz Dunav”. Kako kaže Saković, njega kupuju velike multinacionalne kompanije, a krajnje destinacije su Južna Koreja, Azija, Afrika i Evropa. Ostatak kukuruza, koji se proda na inostrano tržište, završi u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji.

– Suncokret najviše kupuje uljara u Brčkom i jedna od velikih svetskih kuća u Mađarskoj – ističe Saković.

– Ova žitarica odlazi i u Austriju i Nemačku.

Stabilno tržište suncokreta

Direktor Produktne berze u Novom Sadu, Žarko Galetin, ističe da se tržište suncokreta polako stabilizuje.

– Posle mnogo nedoumica, licitiranja, pritisaka, cena ove robe je našla svoju pravu meru na nivou od 38,50 dinara za kilogram – ističe Galetin.

– U odnosu na cenu iz prethodne nedelje to je rast od 1,74 odsto. Uskoro će ova roba nažalost da zavši svoju tržišnu epizodu koja traje samo toliko koliko traje žetva. Slab tržišni kapacitet naših paora koji uzgajaju ovu kulturu navodi na potrebu da se pronađu modaliteti kako bi našim proizvođačima omogućili da ovom robom trguju tokom cele godine. U protivnom, svaki put će biti pred svršenim činom u sučeljavanju sa uljarama po principu “uzmi ili ostavi”, što svakako proizvođačima ne ide u prilog.

Izvor: Poslovno jutro

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *