Srpski sokovi nezamenljivi

Srpski sokovi nezamenljivi

Domaća industrija voćnih napitaka po svom kvalitetu regionalni lider u ovom delu Evrope. Ovo tržište vredi 300 miliona evra. Svetski giganti nisu osvojili poverenje kupaca.

Srpska industrija voćnih sokova godinama uspešno odoleva inostranoj konkurenciji! Ni povremeni akcijski “prodori” svetskih brendova nisu našli put do našeg kupca. Očigledno, naš potrošač više veruje voćnom soku i nektaru iz domaćih proizvodnih pogona. Ovu konstataciju potvrđuju i statističke brojke proizvodnje i plasmana voćnih sokova.

Godišnje Srbija proizvodi oko 230 miliona litara voćnog soka, što nas svrstava u ozbiljne proizvođače u regionu, s obzirom na to da Grčka proizvodi 187 miliona litara godišnje, Mađarska 127, Rumunija 111, Bugarska 106 miliona, a Slovenija 40. Prema podacima RZS, proizvodnja sokova u 2014. godine iznosila je 205.230 tona.

– U 2014. godini izvoz je ostvaren u vrednosti od 37 miliona dolara dok je uvoz bio 16 miliona dolara – kaže za “Novosti” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. – Rezultati su bili još bolji tokom 2013. kada smo izvezli sokova za 47 miliona dolara, dok je uvoz iznosio 19 miliona dolara. Zemlje u koje se najviše izvozilo su Nemačka, Austrija, Ruska Federacija i zemlje bivše Jugoslavije, dok se uvoz ostvaruje najvećim delom iz Brazila, Austrije, Španije, Italije i Makedonije.

Domaća industrija sokova jedna je od najprepoznatljivijih u ovom delu Evrope i izvozno najviše prisutna, ne samo na tržištima zemalja CEFTA, nego i van tržišta tih zemalja. Profesor Miladin Ševarlić, konsultant Udruženja proizvođača voćnih sokova Srbije, ističe za naš list da “srpsko tržište voćnih sokova, nektara i osvežavajućih napitaka zavisno od sezone vredi oko 300 miliona evra” i veoma je respektabilno među zemljama jugoistočne Evrope. Istovremeno, suficit iznosi od 30 do 50 miliona evra, ali potencijal je daleko veći.

Najveći proizvođači

Vodeći proizvođači sokova su “Nektar” iz Bačke Palanke, aranđelovački “Knjaz Miloš”, subotički “Freš end ko”, “Vino Župa” iz Aleksandrovca, “Fruvita” iz Beograda, “Duga komerc” Kruševac, “Rauh” iz Koceljeve… Stručnjaci ukazuju da bi trebalo što pre pokrenuti i proizvodnju u pogonima nekadašnjih giganata, “Budimke” iz Požege i valjevske “Srbijanke”.

– U spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, Srbija ima znatno veći izvoz od uvoza, a ono što je veoma bitno, veće su naše izvozne cene po jedinici proizvoda nego one iz uvoza – napomenuo je prof. Ševarlić. – To govori da izvozimo vrlo kvalitetne sokove, koji uspevaju da postignu dobru cenu na inostranom tržištu.

Ševarlić je ukazao i na činjenicu da je industrija voćnih sokova Srbije uspela da se probije i na tržište EU, kupila jednog od vodećih evropskih proizvođača – slovenački “Fruktal”. On je sada u rukama našeg “Nektara”, što očito govori da smo regionalni lider u toj branši.

– U resornim organima države nema dovoljno sluha za ovu industriju – naglašava Ševarlić. – Izvoz voćnih sokova beleži rast, ali postoji još dosta prostora za njegov plasman. Trebalo bi da industrija sokova zajedno sa ministarstvom nauke sufinansira višegodišnje istraživanje pokazatelja kvaliteta srpskog voća kao sirovine za sokove. Radi se o proizvodima koji nisu dovoljno zastupljeni u toj industriji, pre svega, o šljivi, malini, što bi nametnulo novi standard i kvalitet na razvijenim tržištima. Posebno kada je reč o organski proizvedenim sokovima.

Kabeza otišla u istoriju !

Nekada popularno osvežavajuće piće na ovim prostorima – kabeza otišlo je u istoriju ! Piće crvene ili narandžaste boje, od biljnog sirupa i sode, sada može da se kupi samo u nekim poslastičarnicama, ali bolji poznavaoci kažu da nije ni nalik onaj staroj kabezi, što na turskom znači sok.

– Prave zanatske radnje koju su uz soda-vodu nudile i pravu pravcatu kabezu, morale su da promene svoju dosadašnju praksu i znanje, jer su im po poslednjim propisima tražili da zaposle tehnologa u proizvodnji – kažu u Udruženju za proizvodnju sokova. – To je, između ostalog, razlog što su mnoge radnje tog tipa poslednjih decenija okačile katanac na vrata. U poslastičarnicama kabeze prave kvalifikovani poslastičari, ali u zanatskim radnjama neophodni su tehnolozi.

Do pre neku godinu sodadžijska radnja bila je u beogradskom Bulevaru revolucije, kao i u Hajduk Veljkovoj ulici u Kruševcu. Sada su tu neki drugi, novi lokali i stambeni blokovi, koji brišu lepe uspomene.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama