Srpsku privredu leči bolje obrazovanje

Srpsku privredu leči bolje obrazovanje

Proizvodnja kadrova da prati državnu ekonomsku politiku. Nema preduzetništva bez boljih menadžera.

Stabilizacija državnih finansija, kroz prepolovljen budžetski deficit, manji deficit deviznog bilansa, smanjenje jaza imeđu uvoza i izvoza signali su da je Srbija na dobrom putu i da reforme daju prve pozitivne rezultate. Preduslov za ove dobre vesti je bio set sistemskih zakona o radu i stečaju, koji su stvorili dobar ambijent i postali garancija da naša država može potpuno izaći iz krize u kojoj se nalazi već 25 godina.

Ovako za „Novosti“ ocenjuje ekonomsku situaciju prof. dr Kostadin Pušara, član Akademije ekonomskih nauka. Ipak, da bi se srpska privreda potpuno izlečila potrebno je, prema njegovom mišljenju, uraditi još najmanje tri stvari: izboriti se sa korupcijom, reformisati obrazovanje i imati jasno definisanu kulturnu politiku.

– Mi smo po korupciji među vodećim zemljama na planeti, a prema konkurentnosti na poslednjem – kaže profesor Pušara. – To je raspon koji je nedozvoljen. Šta podiže konkurentnost? Prvi stub je visoko obrazovanje, koje treba da proizvodi kadrove za 21. vek i oni moraju da budu sposobni da iznesu ekonomske promene i da privredu izvedu iz krize.

Kultura je drugi stub koji je značajan, jer naša kultura odavno nema svoje pravo nacionalno lice, a ne znamo kakvo joj je naličje.

– Uz sistemske zakone, nama je potreban zakon o lobiranju. On je značajan kada je u pitanju borba protiv korupcije, ali i kada je reč o privlačenju investicija. SAD, Kanada, Australija i mnoge druge zemlje neće doći sa investicijama bez prethodnog mišljenja i stava lobiste iz naše zemlje, koji će realno proceniti rizike.

Naš obrazovni sistem uopšte nije komponovan, izgrađen i reformisan da bi mogao da bude razvojni faktor privrede, naglašava naš sagovornik:

– Zato privreda trpi konstantne i sistemske probleme, jer mi nemamo menadžment, nemamo menadžere. Naše visko obrazovanje nema ni viziju ni misiju niti je usaglašeno sa vizijom državne ekonomske politike.

Pogotovo je potrebna reforma, kako tvrdi Pušara, kada je reč o profilu kadrova koje treba da daje visoko obrazovanje.

– Mi smo se zadržali na staroj platformi. To su ekonomisti, pravnici, neki menadžeri itd. Nema zanimanja koja su fundamentalna zanimanja za proizvodni sektor. Ako stalno pričamo o preduzetništvu o malim i srednjim preduzećima, ko će gurati ta mala i srednja preduzeća ako ne školujemo preduzetnike za 21. vek. Našem visokom obrazovanju treba nova strategija, naročito u privatnom sektoru, gde ima čak devet univerziteta, dok postoje četiri državna uz Akademiju umetnosti. Mi smo daleko otišli kada je u pitanju sloboda u visokom obrazovanju, ali nismo dali kvalitet.

Profesor Pušara kaže da je najgore u našem obrazovanju – korupcija. Ispit ili diploma mogu da se kupe ako imate novac. Kako neko sa takvim papirom može da upravlja preduzećem ili državnom ustanovom?

Fijasko „Diplomata“

– Mi smo pre nekoliko godina pokušali da sa ekonomskim diplomatama uđemo u svet u razvijene zemlje da preko njih doprinesemo implementaciji naše privrede u svet, kaže profesor Pušara. – Hteli smo da se povežemo i privučemo investicije. Međutim, rezultati tih diplomata su minorni zato što država nije pristupila sistemski rešavanju tog problema. U razvijenom svetu taj sektor ekonomskog lobiranja i ekonomske diplomatije je prvi na spisku kada treba privredu podizati i razvijati

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *