Šta Kineze najviše zanima u privrednoj saradnji sa Srbijom?

Šta Kineze najviše zanima u privrednoj saradnji sa Srbijom?

Premijer Aleksandar Vučić u trodnevnoj je poseti Kini, gde se sastaje sa najvišim zvaničnicima i predstavnicima vodećih kompanija, te razgovara o mogućnostima za nove investicije pre svega u oblasti infrastrukture.

Međudržavna saradnja je na visokom nivou, a dolaz za to su brojni aktivni projekti koje finansira ili izvodi kineska strana u saradnji sa Vladom Srbije, a kada je reč o medjusobnoj tegovini, trebalo bi imati u vidu da je Kina četvrti najveći uvoznik.

Mediji prenose da je 24. novembra 2015. godine najavljeno da će izgradnja pruge Beograd-Budimpešta početi već do kraja ove godine. Kineski partner je do sada kreditirao neke od najbitnijih infrastrukturnih projekata iznosom koji premašuje 1,7 milijardi dolara.

U okviru primene Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture, koji je potpisan 2009, kineski izvodjači su angažovani na značajnim infrastrukturnim projektima uz kreditiranje po preferencijalnim uslovima od strane kineske EKSIM banke.

Reč je projektima poput mosta Zemun – Borča, TE KO Kostolac, delova autoputa E763, a u planu su novi infrastrukturni projekti uz kreditiranje kineskih partnera.

Kinezi su takodje zainteresovani da produbljuju saradnju, pa je u okviru Mehanizma saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE) formirana posebna sekcija za saradnju Agencija za promociju investicija zemalja CEE i Kine.

Značajan impuls boljoj saradnji daće i program mera za podršku razvoja poslovnih zona koji sprovodi Ministarstvo privrede, a u okviru kojeg je planirano 40 projekata u 36 lokalnih samouprava za dve godine.

Do sada je već završen 21 projekat, dok se ostali nalaze u završnoj fazi. Za takve projekte je u 2014. izdvojeno 464 miliona dinara, a za 2015. godinu 166 miliona dinara.

Srbija i Kina saradjuju i u oblasti industrijskih zona, te je u tom smislu potpisan Memoranduma o razumevanju u izradi studije opravdanosti za izgradnju srpsko – kineskih zona krajem prošle godine.

Kako bi se obezbedilo finansiranje za te zone, jedan od predloga je da se to radi iz kredita kineske EXIM banke po preferencijalnim kamatama, i uz grejs period od četiri godine, dok bi novac u odredjenom procentu ulagale i lokalne samouprave.

Drugi model ulaganja je moguć putem javno privatnog partnerstva, koji je naročito zanimljivo Kinezima, posebno što se Srbija nalazi na tranzintom putu od luka Pirej i Konstanca ka zapadnoj Evropi, pa su već naglasili zainteresovanost interesovanje za ulaganje, proizvodnju i plasiranje proizvoda na tržišta EU i regiona.

Kada je reč o medjusobnoj trgovini, prema zvaničnim podacima, ona beleži konstantan porast poslednjih godina, mada uz deficit na srpskoj strani.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *