Standardi u poljoprivredi

Standardi u poljoprivredi

HACCP

HACCP je sistem bezbednosti hrane koji se zasniva na analizi i kontroli potencijalnih bioloških/mikrobioloških, hemijskih i fizičkih opasnosti kojima su izložene sirovine, mogućih opasnosti pri rukovanju, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju krajnjeg proizvoda. HACCP sistem je prilagođen svim vrstama prehrambenih proizvoda i svim vrstama proizvodnje i rukovanja hranom.

Sam HACCP se zasniva na sledećim principima:

        1. Analiza potencijalnih opasnosti – hazarda,
        2. Identifikacija kritičnih kontrolnih tačaka – CCP,
        3. Ustanovljenje kritičnih granica za svaku CCP,
        4. Uspostavljanje sistema monitoringa za svaku CCP,
        5. Utvrđivanje korektivnih mera za stanje izvan kritičnih granica,
        6. Uspostavljanje procedura za proveru sistema,
        7. Formiranje dokumentacije.

Pomoću HACCP sistema identifikuju se i kontrolišu zdravstvene opasnosti koje predstavljaju naročito visok rizik za bezbednost hrane. Njegove glavne karakteristike su da je naučno zasnovan, deluje preventivno, koristi ocenu rizika kao alat, sistematičan je, dokumentovan i proverljiv.

Primena HACCP

Primena HACCP je široko rasprostranjena u razvijenim privredama, dok je u Evropskoj uniji i zakonski obavezujuća direktivom Saveta Evrope (Council Directive 93/43/EEC). Iako se direktiva ne odnosi na zemlje koje nisu članice Evropske unije, ovaj akt ima značajan uticaj prilikom izvoza u EU.

Primena HACCP sistema je takođe i zakonska obaveza u Srbiji na osnovu Zakona o veterinarstvu ( Sl. glasnik RS br. 91/2005) i  Zakona o bezbednosti hrane ( Sl. glasnik RS br. 41/2009). Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, 800 firmi je podnelo zahtev za sertifikaciju, a blizu 450 je već dobilo HACCP sertifikat. Sve veći broj firmi shvata značaj, važnost i neophodnost uvođenja ovog standarda kvaliteta kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u okvirima Srbije već i prilikom izvoza na strana tržišta.

Prednosti HACCP

Prednosti primene ovog sistema su očigledne kako za potrošače tako i za samo preduzeće.

Za potrošače to znači da se:

        • obezbeđuje snabdevanje stanovnika zdravstveno bezbednim prehrambenim proizvodima, i
        • redukuje pojava bolesti izazvanih hranom.

 

Za preduzeće HACCP sistem

        • omogućuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzeća,
        • povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu,
        • uklanja barijere internacionalne trgovine,
        • omogućava efikasno uvođenje novih tehnologija i proizvoda,
        • povećava profit,
        • smanjuje broj neusaglašenih šarži.

 

Kako se uvodi HACCP?

Uz podršku i podsticaj menadžmenta, ovaj sistem može, unutar samog preduzeća, sprovesti interni relevantan kadar. S druge strane, uvođenje sistema može se sprovesti uz pomoć spoljnih saradnika, tj. konsultanata. Podrazumeva se da konsultant koga reduzeće angažuje mora da bude stručan i iskusan u području prehrambene i poljoprivredne industrije.

Sertifikacija i resertifikacija

Sertifikaciju HACCP sistema sprovode nezavisne sertifikacione kuće koje su akreditovane za tu delatnost od strane Akreditacionog tela Srbije – ATS i/ili Evropske kooperacije za akreditaciju – EA. Sistem se može sertifikovati prema pravilima dokumenta Codex Alimentarius (bez akreditacije), odnosno prema standardu EN ISO 22000:2006. Cenu sertifikacije utvrđuju sertifikacione kuće.

Izdati sertifikat važi 3 godine od datuma izdavanja, a na svakom izdatom sertifikatu piše datum važnosti. U periodu trajanja sertifikata obavezna je godišnja nadzorna provera, inače se sertifikat povlači. Resertifikacija podrazumeva isti postupak kao i inicijalno ocenjivanje, dakle ponovno detaljno preispitivanje dokumentacije i ocenjivanje

Organic sertifikat (BIO)

Organska sertifikacija je sertifikacioni proces namenjen proizvođačima organske hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda. Neophodni uslovi za sertifikaciju se razlikuju od države do države, ali generalno uključuju paket standarda za gajenje, skladištenje, prerađivanje, pakovanje i pošiljku.

Današnji vid trgovine hranom zahteva obavezan organic sertifikat da bi svi korisnici u lancu trgovine bili sigurni da su kupili organski proizvedenu hranu, naročito krajnji konzumenti jer moraju da se oslone na sertifikaciona tela kako bi bili sigurni da su kupili kvalitetan organski proizvod.

Farme i proizvođači hrane koji poseduju BIO sertifikat imaju strogo kontrolisanu proizvodnju biološki vrednije hrane. Biološku vrednost hrane određuje sam način gajenja, izbor vrsta i sorti ili rasa, kao i rast i razvoj u uslovima približnim prirodnoj sredini. Drugim rečima, u pitanju je proizvodnja sa što manje tretiranja, koja isključuje prisustvo fungicida, pesticida, insekticida, rodenticida, anti-biotika, hormona i sintetičko-hemijskih supstanci.

Uslovi

  • Obavezna je upotreba zemljišta koje je bilo oslobođeno tretmana od hemijskih đubriva u periodu od nekoliko godina (3 godine i više),
  • Neophodno je izbegavanje velikog broja hemijskih supstanci (npr. đubriva, pesticida, antibiotika, aditiva, rodenticida i fungicida), genetski modifikovanih organizama i sredstava za tretman voda,
  • Detaljno zapisani podaci o proizvodnji i prodaji organski proizvedenih proizvoda,
  • Strogo fizičko razdvajanje organske proizvodnje od konvencionalne proizvodnje,
  • Stalne inspekcije i nadgledanje proizvodnje u toku proizvodnog procesa.

Sertifikacioni proces

 

Vlasnik farme ili menadžer je u obavezi da sprovede nekoliko novih aktivnosti, da bi farma dobro funkcionisala u novim uslovima:

  • Da nauči sve o organskom standardu, šta nije dozvoljeno u korišćenju na farmi, uključujući skladištenje, transport i prodaju;
  • Uslovi na farmi i proizvodnja se moraju uskladiti sa standardima, koji mogu usloviti menjanje objekta, nalaženje i menjanje potencijalnih dobavljača i dr.
  • Neophodno je detaljno vođenje dokumentacije, prethodni istorijat farme, način organizacije i rezultati ispitivanja vode i zemlje koji se koriste, svakodnevno beleženje proizvodnih i marketinških aktivnosti;
  • Pismena evidencija o godišnjem proizvodnom planu, sa svim neophodnim detaljima, od semena do prodaje: izvori nabavke semena, lokacije svih polja i useva, đubriva i kontrola suzbijanja štetočina, metodi žetve, evidencija skladištenog prostora;
  • Neophodna je godišnja inspekcija, ispitivanje sve dokumentacije i usmeni razgovori sa svim učesnicima u proizvodnji;
  • Godišnja inspekcijska/resertifikaciona naknada koja zavisi od države do države i od veličine poseda odnosno proizvodnje.

 

Prva sertifikacija farme zahteva da zemljište bude pripremljeno tj. da se nisu upotrebljavale nedozvoljene supstance (sintetički materijali i dr.) u određenom broju godina. Konvencionalna farma mora biti u periodu konverzije, tj. da ispunjava standarde organske pojloprivrede dve do tri godine. Proizvodi koji se dobiju u ovom periodu ne smatraju se u potpunosti organskim.

Sertifikacija kompanija koje ne proizvoda hranu je slična. Fokus je na sastojcima koji utiču na krajnji proizvod i uslovi rukovanja tim proizvodima. Transportna kompanija koja hoće da uvede organski sertifikat treba da ima detaljnu dokumentaciju o vozilima, skladištima, kontejnerima i sl, a restorani treba da imaju dozvolu inspekcije i od dobavljača koji su sertifikovani organik.

BRC standard

BRC (British Retail Consortium) standard je namenjen svim proizvođačima hrane koji hoće da uvedu dobru proizvodnu praksu, a imaju kvalitatetan sistem za  proizvodnju. Ovaj standard se može primeniti na svaku prerađivačku operaciju u kojoj se rukuje hranom, odnosno od samog početka proizvodnje tj. pakovanja svežih proizvoda, preko klanica, do prerađivanja hrane u konzerve, kao i prilikom proizvodnje visoko higijenskih proizvoda.

1. Posvećenost izvršnog menadžment konstantnom napretku – Da bi bio efektivan svaki sistem kvaliteta u proizvodnji hrane neophodna je potpuna posvećenost izvršnog menadžmenta permanentnom napretku i razvoju.


2. Plan bezbednosti hrane (HACCP)
– Podloga sistema bezbednosti rukovanja hranom je efikasno sproveden HACCP sistem baziran na potrebama internacionalno priznatog Codex Alimentarius sistema.


3. Bezbednost hrane i menadžment kvaliteta
– Zahtevi koji su ovde potrebni su zasnovani na principima ISO 9000. Ovaj set uključuje potrebe za specifikaciju proizvoda, potvrdu kvaliteta dobavljača, praćenje celog procesa proizvodnje, menadžment svih potencijalnih incidenata i opoziva pošiljki proizvoda.


4. Standardi održavanja objekata za proizvodnju hrane
– Neophodno je da budu jasno definisani zahtevi za uslove rada pri preradi hrane i okruženja uključujući održavanje zgrada i opreme, čišćenje, kontolu štetočina i otpada.


5. Kontrola proizvoda
– Zahtevi dizajna pakovanja određenog proizvoda, kontola na potecijalne alergente i rezultate laboratorijskih analiza.


6. Kontrola proizvodnog procesa
– Utvrđivanje osnova održavanja sigurnog proizvodnog procesa, kontrola mase/težine i kalibraže opreme za merenje.


7. Obrazovano osoblje
– Edukacija zaposlenih, kao i propisana odeća i lična higijena zaposlenih u proizvodnom procesu.

Kako dobiti sertifikat BRC?

 

Samostalna priprema

Utvrđivanje sopstvenih sistema rada i prakse koji su u konfliktu sa BRC standardom i identifikacija svih kritičnih tačaka koje se moraju poboljšati pre uvođenja BRC standarda. Ova preliminarna proverea se radi na licu mesta, u samoj proizvodnji od strane konsultanta koji je upoznat sa principima BRC standarda i predstanja u proizvodnji. Sertifikaciona tela ne daju konsultantske usluge već samo identifikuju delove proizvodnje na kojima su neophodna dalja poboljšanja.


Izbor sertifikaciong tela

Izbor akreditovanog sertifikacionog tela (registrovanog od strane BRC) koje će da izvrši ocenjivanje proizvodnje na licu mesta.


Revizija

Plan za reviziju bi trebalo da bude obezbeđen od strane sertifikacionog tela da bi se utvrdilo da je kompanija pripremljena za reviziju. Priprema dokumentacije je esencijalna za reviziju, kao što je važno da se revizija uradi na licu mesta.


Ispravke

Na kraju revizije sertifikaciono telo treba da obezbedi pismenu listu svih delova proizvodnje kod kojih je neophodno poboljšanje, kako bi preduzeće dobilo sertifikat. Ta lista treba da bude poslata u roku od 28 dana. Ponekad je potrebno da kontrolor dođe ponovo na mesto proizvodnje i da utvrdi da li su sve provere preduzete.


Odluka o sertifikaciji

Sva dokumentacija o ispravkama treba da stoji na raspolaganju sertifikacionom telu da bi donelo odluku o sertifikaciji.


Krajnji izveštaj i sertifikacija

Krajnji izveštaj i sertifikat treba da budu izdati u roku od 42 dana od revizije, pri čemu se kopija izveštaja automatski šalje BRC. Preduzeće šalje sve podatke o sertifikaciji koji se postavljaju na sajt BRC Directory.

Košer

Reč Košer u izvornom (širem) značenju se može prevesti kao odgovarajući, u skladu, ispravan. Ujedno, to je i naziv sertifikata u industriji hrane i pića kojim se garantuje da je određeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga) i da kao takav može biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice.

Meso i mesni proizvodi

Meso i mesni proizvodi samo određenih vrsta životinja smatraju se Košer. To su životinje koje se hrane iz posebnih posuda i žvaću hranu, te tako teletina i ovčetina spadaju u kategoriju dozvoljenih vrsta mesa, dok npr. meso zeca i svinje ne spada u Košer namirnice. Da bi meso pojedinih životinja bilo Košer, životinje moraju biti zaklane na tačno određen i ritualan način, koji takođe mora biti sertifikovan kao Košer. Suština je da životinja mora da bude ubijena na način koji ne zadaje bol, a takav obred isključivo obavlja specijalno obučeno osoblje koje se zove „šočet” (shochet). Nakon što životinja ne daje znakove života, pristupa se ispitivanju na bolesti i odstranjivanju iznutrica, krvi i nerava. Posebna pažnja se posvećuje plućima životinje koja moraju biti zdrava i čista.

Piletina i ostalo živinsko meso

Košer živinom smatraju se samo kokoška, ćurka, guska i patka, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlečnim proizvodima. I u ovom slučaju, klanje živine može da obavi samo „šočet”.

Riba

Sve vrste ribe koje imaju krljušt i peraja su Košer (npr. tuna, šaran, bela riba, losos). Druge vrste morske ribe, kao i morske životinje (sve vrste ljuskara, jastog, rakovi, hobotnice, školjke, krabe i sl) nisu Košer. Takođe, Košer nisu ni som i šaran. Za razliku od životinja, za ribu ne postoji propisan ritual ubijanja, ali je za raspoznavanje i garanciju da je neka riba Košer neophodno da se na ribi, prilikom kupovine, nalaze peraja.

Voće, povrće i zrnasto povrće

Ove vrste proizvoda, po pravilu jesu Košer. Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine vrste proizvoda koji se dobijaju od grožđa.

Sir

Iako je sir mlečni proizvod, neke vrste sireva jesu Košer, uz uslov da su proizvedeni od Košer životinje.

Dodaci

Riba, jaja, povrće, voće i mahunarke mogu biti konzumirani sa mlečnim ili mesnim prozvodima. Stoga, ulja kao što su biljna, se mogu koristiti u pripremi mlečnih i mesnih proizvoda.

Sertifikat izdat od ovlašćenog Rabina garantuje da se Vaša proizvodnja obavlja u skladu sa Košer pravilima.

U zavisnosti od karakteristika samog proizvodnog procesa, verifikacija usaglašenosti sa Košer standardom može biti zahtevnija ili manje zahtevna (npr. za mesnu industriju je potrebna detaljna kontrola, samim tim je i verifikacija dugotrajnija i skuplja). Takođe, posedovanje drugih standarda i sertifikata poput HACCP i Halal znatno olakšavaju uvođenje Košer standarda.

Halal

Halal na arapskom jeziku znači dozvoljeno. Kada se kaže ‘dozvoljeno’ misli se na hranu koja je pripremljena po šerijatskim zakonima i većina muslimana širom sveta primenjuje ovaj način ishrane.

Halal standard proističe iz šerijatskog zakona i firma koja je zainteresovana za uvođenje ovog standarda mora aplicirati Agenciji islamske zajednice. Tom prilikom zainteresovana firma daje izjavu da su joj poznati svi zakoni koji se odnose na Halal standard, kao i sve zabrane koje proističu iz njega. Kada se ispune svi neophodni uslovi kompaniji se izdaje Halal sertifikat koji važi jednu godinu.

Primena Halal standarda

Halal se najčešće primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. Da bi se ispunili uslovi za dobijanje sertifikata u proizvodnji hrane ne smeju se primenjivati sledeći sastojci:

  • svinjsko meso,
  • krv,
  • životinje mesojedi,
  • ptice grabljivice,
  • životinje koje su zaklane u ime nekog drugog a ne alaha,
  • aditivi i emulgatori (emulgator E 120).

Takođe, zabranjena je i upotreba alkohola (likeri koji se koriste u konditorskoj industriji), kao i želatina koji je svinjskog porekla.

Ono što je još bitno napomenuti je da Kuran propisuje poseban način klanja životinja.

Neophodna dokumentacija

Da bi proizvođači pristupili postupku sertifikacije potrebno je da dostave:

  1. Dokument o opredeljenosti menadžmenta za Halal sertifikat,
  2. Dokument kojim se potvrđuje da se u proizvodnji primenjuju odredbe o zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim merama u koje spadaju i međunarodni standardi (HACCP i ISO standardi),
  3. Dokument kojim se potvrđuje da se delatnost obavlja u skladu sa važećim propisima.

 

Nakon toga se sprovodi postupak u kome se utvrđuje da li su sirovine koje se koriste u proizvodnji dozvoljene prema zakonu „haram” muslimana. Nakon ispunjenja predviđenih uslova izdaje se odgovarajući sertifikat koji potvrđuje halal status proizvoda i tada se odobrava upotreba halal znaka na pakovanju proizvoda.

U toku trajanja sertifikata vrši se redovna kontrola od strane halal kontrolora i takođe se vrši uzorkovanje proizvoda sa tržišta. Na taj način se obezbeđuje sigurnost da neće doći do oharamljenja (religijskog skrnavljenja) proizvoda u bilo kojoj fazi proizvodnje.

GlobalGap

GlobalGap (nekada poznat po imenu EurepGap) je ustanovio standard koji je ključna referenca za dobru poljoprivrednu praksu na globalnom tržištu, prateći zahteve potrošača u poljoprivrednoj proizvodnji. GlobalGap je prisutan u više od 80 zemalja sveta na svim kontinentima.

Primena Global Gap standarda

  • GlobalGap je ustanovljen od privatnih lica koja su napravila dobrovoljne standarde za sertifikaciju za sve poljoprivredne proizvode širom sveta. Cilj je bio da se napravi i ustanovi jedinstven standard za dobru poljoprivrednu praksu širom sveta, sa naglaskom da različiti poljoprivredni proizvodi mogu biti GlobalGap sertifikovani.
  • GlobalGap je standard koji se koristi pre proizvodnje, odnosno sertifikat pokriva procese koji ulaze u proizvodnju na farmi (npr. stočnu hranu ili sadnice), kao i sve radne aktivnosti na proizvodnji proizvoda sve dok finalni proizvod ne napusti farmu.
  • GlobalGap uključuje kako godišnju inspekciju pri proizvodnji, tako i dodatne nenajavljene inspekcije.
  • GlobalGap se sastoji od seta dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji: generalne odredbe, kontrolne tačke, usklađenost kriterijuma i kontrolnu listu.

Prednosti Global Gap-a

  • naglašava efikasnost i bezbednost u proizvodnji hrane,
  • povećava konkurentnost preduzeća na svetskom tržištu,
  • evidentno smanjuje barijere internacionalne trgovine,
  • povećava profit,
  • daje akcenat na efikasnost kompanije koja prati najzahtevnije svetske standarde.

Global GAP kategorije pri standardizaciji

Kategorija biljne proizvodnje: voće i povrće, cveće i ukrasno bilje, kombinovani usevi, stočna hrana, zelena kafa i čajevi

Kategorija stočne proizvodnje: goveda i ovce, mlečni proizvodi, svinje, živina

Kategorija akvakulture: salmonidne ribe (pastrmka, losos), škampi, siluride (pangasius, som) , tilapia

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama