Stotine hiljada ljudi zarađuju u sivoj zoni

Stotine hiljada ljudi zarađuju u sivoj zoni

Uprkos mnogobrojnim merama inspekcija, rad na crno u našoj zemlji i dalje predstavlja problem sa kojim se teško izlazi na kraj. Najugroženije oblasti građevina, trgovina, turizam i ugostiteljstvo…

Više od 350.000 ljudi u Srbiji radi na crno, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku. Međutim, procene govore da je ovaj broj duplo veći, a neki su skloni da tvrde i da dostiže čak i milion neprijavljenih. Najviše ih je među građevincima, trgovcima, u turizmu i ugostiteljstvu, auto-transportu, agencijama za obezbeđenje, kladionicama i kockarnicama, ali i među zanatlijama.

Neformalna zaposlenost ili rad na crno podrazumeva rad u neregistrovanoj firmi, bez formalnog ugovora i bez penzionog i zdravstvenog osiguranja, sa jednom platom na papiru, a drugom na računu. Broj ljudi koji ovako rade proteklih godina je bio u stalnom porastu. U velikim gradovima poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, gde je najviše firmi, veći je i broj onih koji rade bez papira, ali svakako da faktičkog rada ima i u manjim mestima. Međutim, što je manji i nerazvijeniji grad, to je više izražen rad na crno.

– Inspekcija rada je od prošle godine malo promenila način rada – kaže Bojan Jocić, direktor Inspektorata za rad. – Osim toga što rade na lokalnom nivou, i što rade po žalbama i predstavkama stranaka, imamo i princip rotacije, gde se inspektori upućuju na rad i kontrole u ostale okruge u Srbiji. To je dalo dobre efekte i to ćemo i dalje praktikovati. Potrudili smo se da više delujemo preventivno i da probamo da u onim slučajevima u kojima možemo, više ukazujemo poslodavcima na nedostatke u radu.

Ono što ohrabruje je, recimo, da kada inspektori rada na terenu “uhvate” poslodavca sa 100 neprijavljenih radnika, upozore ga ili izreknu određene mere, kasnije ga isprate u Centralnom registru da li je prijavio zaposlene i utvrde da je “zaposlio” 400, umesto 100. Što znači da je imao mnogo više nelegalnih radnika.

Sporni i vrtići

Inspekcijskim nadzorima je utvrđeno da se najviše neregistrovanih subjekata bavi trgovinom, ugostiteljstvom, popravkom i održavanjem motornih vozila, preradom i obradom drveta i proizvodnjom predmeta od drveta, zanatskim uslugama i izvođenjem građevinskih radova… Inspektori rada su zaticali i neregistrovane vrtiće, kladionice, gerontološke centre.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da veoma teško može da se reši problem “sive ekonomije” jer to je obeležje siromašnih društava. Jedino rešenje je, po njemu, uvođenje što više firmi u legalne tokove i manja opterećenja na zarade.

– Mnogi rade na crno jer nemaju drugi posao ili ako znaju neki zanat, ne isplati im se da se prijavljuju – kaže Rajić. – Tu mislim na zanatlije koji se bave raznim popravkama, frizere, pravljenje sitnih kolača i prodavce švercovane robe. Za čitav taj posao potrebna je koordinacija inspekcija. Mora se dati šansa svima da se registruju, ali samo uz smanjenje birokratije i manje papirologije.

On naglašava da prijavljivanjem danas nijedan poslodavac ništa ne dobija, već gubi, jer mora da plati knjigovođu i porez državi. Za Rajića je nedopustivo da je u našoj zemlji i minimalna zarada oporezovana, pa firma na 22.000 minimalca plati još 14.000 dinara poreza državi.

– Siva ekonomija se suzbija na dva načina, a to su mogućnost da se smanje troškovi ulaska u biznis i bolja kontrola inspekcijskih službi – ukazuje Rajić.

Zlata Zec iz Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” objašnjava da treba razlikovati rad na crno bez ugovora od neformalnog rada koji podrazumeva neplaćanje poreza i doprinosa, ili posao sa ugovorom u kome deo zarade ide na ruke, a deo preko računa.

– Opasnije je ono što se nelegalno radi kroz legalne tokove – kaže Zec. – Problem se godinama ne rešava jer je odobravanje rada na crno u stvari ekonomski i socijalni amortizer, koji koristi država. Na taj način jedna bolest se leči trovanjem drugih organa, ali godinama se nikakvi ozbiljniji pomaci ne dešavaju.

Dažbine

Za samo godinu dana država onome ko osnuje firmu na ime poreza uzme od 2.500 do 3.000 evra, a on je u njeno pokretanje uložio 5.000. Banke, kako smatra Rajić, takođe nemaju razumevanje za početnike i ne odobravaju im kredite. – To je jedan od načina da ih povučemo i stimulišemo da uđu u legalne tokove. Dažbine su prevelike, ne samo državne, već i one na lokalu – kaže Rajić.

Naša sagovornica naglašava da se tako puštaju krupne ribe koje mute na veliko, a jure se oni koji zarađuju da prežive i to najčešće prodavci na kutijama.

U Inspektoratu za rad naglašavaju da se na radu na crno najčešće zatiču mladi, pre svega nekvalifikovani radnici, do srednjeg nivoa stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, kao i primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći.

– Iako su poslovi koje oni rade najčešće visokorizični, u praksi ih je teško identifikovati, jer zbog straha radnika od gubitka i takvog posla, između radnika i poslodavca postoji saglasnost da se u trenutku inspekcijskog nadzora izbegne legalizovanje tog odnosa – kažu u Inspektoratu. – To je naročito prisutno u građevinarstvu i sezonskim poslovima u delatnosti poljoprivrede, kao i u ugostiteljskoj, trgovinskoj i zanatskoj delatnosti. U pojedinim delatnostima zapaženo je da se povećava broj radno angažovanih bez ugovora u istim periodima svake godine.

Inspektori naglašavaju da je utvrđeno i da poslodavci organizuju proizvodnu delatnost u podrumima, garažama, privatnim kućama, pa je teško otkriti takvu delatnost.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama