Stručna praksa put do radnog mesta

Stručna praksa put do radnog mesta

Polovinom ovog meseca, od 19. do 26. oktobra, priliku za sticanje radnog iskustva imaće oni koji posete 7. regionalni onlajn sajam zapošljavanja i obrazovanja, koji već godinama realizuju najposećeniji portali za zapošljavanje i obrazovanje u regionu. Ovogodišnji sajam u najvećoj meri je namenjen onima koji nemaju radno iskustvo, a žele da ga steknu, pa je na sajtu Poslovi.infostud.com sprovedeno istraživanje, u kojem je učestvovalo blizu 1.400 ispitanika, da bi se utvrdio odnos formalnog i neformalnog obrazovanja i značaj prakse za zaposlenje.

Dobijeni podaci pokazuju da velika većina ispitanika smatra da obavljena praksa značajno povećava šansu pri pronalaženje posla, ali ima i onih koji je smatraju potpuno nekorisnom, dok petina onih koji već rade, smatra da je praksa bila ključna za dobijanje posla. Da je praksa i te kako važna, potvrđuje i to što je, prilikom konkursa za zapošljavanje sve češći zahtev poslodavaca da je potencijalni radnik obavio praktični deo nastave – i tada veoma često dolazi do problema. Naime, iako obrazovani i s diplomama, mladi ljudi tokom školovanja gotovo da se nisu susreli s poslom u struci za koju su se školovali.

Ipak, praksa postoji jer podaci pokazuju da je čak dve trećine ispitanika tokom školovanja imalo predviđenu praksu – jer je bila obavezna, zbog nadogradnje teorijskih znanja, ali i prilike da se stekne neophodno radno iskustvo. Praksu najčešće organizuju obrazovne institucije, učešće kompanija u organizaciji prakse i dalje je malo, malo je i samoincijativnog angažmana za obavljanje prakse, kao i prakse koja se obavlja preko karijernih centara ili Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tokom studiranja, pokazalo je ispitivanje, gotovo dve trećine studenata ima predviđenu praksu na obrazovnim institucijama koje pohađaju, ali je čak više od polovine ispitanih studenata nije pohađalo. Posebno je zanimljiv podatak da je samo četvrtina onih koji su pohađali praksu navelo da im je to koristilo za sticanja relevantnog radnog iskustva, što upućuje na to da je praksa bila neodgovarajuće organizovana ili nije bila usmerena na usavršavanje potrebnih veština.

Nešto su drugačiji podaci kod nezaposlenih učesnika istraživanja. Nezaposleni su spremni da steknu praktična znanja jer ih je gotovo 66 odsto to činilo, a čak četvrtina ispitanika je pohađala više od dve prakse, što je pokazatelj da čekanje na posao promeni način gledanja na važnost sticanja praktičnog znanja i radnog iskustva, koji su sve bitniji pri traženju posla.

U istraživanju su učestvovali i zaposleni, a i među njima je gotovo dve trećine ispitanika tokom školovanja imala neku vrstu prakse. Od onih koji rade, tek svaki deseti ispitanik pohađao je praksu preko kompanije u kojoj radi, oko osam odsto to je učinilo samoinicijativno, a preko karijernih centara i NSZ-a praksu je pohađalo svega pet odsto anketiranih. Zanimljiv je podatak da je više od 40 odsto ispitanika navelo da posao koji rade nema veze s praksom, dok petina navodi da im je praksa bila vrlo važna za dobijanje sadašnjeg posla.

Slobodno se može reći da je praksa, tokom koje se stiču praktična znanja neophodna za obavljanje posla za koji se školuje, sve važnija pa je u tom smislu potrebno napraviti promene. Naravno, ne može se očekivati da mladi ljudi prilikom prvog zaposlenja znaju sve što je potrebno na radnom mestu jer za to je potrebno iskustvo, ali poslodavci nisu spremni da zaposle radnika kog moraju da obučavaju na svakom koraku. Bez obzira na to o kojem poslu je reč.

D.Mlađenović

Spremnost na preseljenje

Ispitanici su različito odgovorili i na pitanje o spremnosti na preseljenje zbog prakse. Čak  85 odsto studenata, ukoliko bi im bili pokriveni troškovi, spremno je da se preseli u drugi grad u zemlji ili da ode u inostranstvo radi pohađanja stručne prakse. Među nezaposlenima je oko 60 odsto ispitanika spremno na taj korak, dok je na preseljenje u inostranstvo radi obavljanja stručne prakse spremno oko 40 odsto zaposlenih ispitanika, a praksu u Srbiji obavilo bi nešto više od desetine ispitanih.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *