Struju ćemo dobijati od otpada iz Vinče

Struju ćemo dobijati od otpada iz Vinče

Za uređenje deponije u Vinči zainteresovano pet firmi. U trci najveće svetske kompanije koje se bave upravljanjem otpadom

Posle tri godine priprema, sledećeg meseca konačno počinje da se rešava najveći ekološki problem u Evropi – deponija Vinča. Na adresu gradske uprave stiglo je pet ponuda za javno-privatno partnerstvo. Otvaranje koverata biće 13. jula, i tada će se znati koja strana firma će o svom trošku sanirati i zatvoriti vinčansku deponiju, a od nove otpad pretvarati u električnu i toplotnu energiju.

– Od prvobitno 11 prijavljenih, priznate su kvalifikacije za pet kompanija, od čega očekujemo ponude iz najmanje tri, a možda i svih pet. To su FCC, Suez, Veolia, Urbaser… One važe za najveće firme na svetu koje se bave upravljanjem otpadom. U pitanju je proces sa kojim ovde nije bilo iskustva jer oni donose nove tehnologije. Za nas je to dobro, jer ćemo moći nešto da naučimo i da kasnije iskoristimo to znanje – otkriva za “Novosti” gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Prema njegovim rečima, procenjena vrednost za kapitalna ulaganja u deponiju je oko 300 miliona evra, a kompletan iznos obezbediće privatni partner. Prethodnih godina, za Vinču i njene kapacitete interesovalo se oko stotinu specijalizovanih kompanija i konzorcijuma. Izazov je veliki. Deponija se punila 40 godina.

Nova postrojenja koja će se izgraditi pokrenuće proizvodnju. Od otpada praviće se električna i toplotna energija. Ugovor o javno-privatnom partnerstvu je takav da će posle 20 ili 25 godina te fabrike ostati u rukama grada. Kompanija partner će samo na određeno vreme upravljati deponijom, a prestonica će zadržati pravo da određuje visinu komunalnih naknada i da ih naplaćuje od građana.

– Deponija će biti zatvorena i sanirana i neće se koristiti istorijski, postojeći, već novi, generisani otpad. Kada će fabrika biti izgrađena zavisi od svakog pojedinačnog ponuđača. U slučaju da neka ponuda podrazumeva tehnički najkomplikovanija rešenja, period izgradnje postrojenja bi bio tri godine. Ovo je veoma ozbiljan posao kojim se decenijama niko nije bavio, a koji mi sad pokušavamo da uradimo u poslednje dve i po godine – kaže Mali.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *