Sve se više zadužujemo da vratimo stare dugove

Sve se više zadužujemo da vratimo stare dugove

Građani Srbije tek što su došli k sebi od proslave novogodišnjih praznika, a već se približio Uskrs. Nije daleko ni letovanje, a para nema pa nema, a i komunalni i slično računi se moraju platiti. Međutim, naši ljudi za takve situacije već imaju oproban recept: on se zove kredit za refinansiranje. Ti zajmovi, kojima se stari kredit, a često i obaveze po karticama kao i prekoračenja za tekući račun, saberu pa uz dodatak još keša i smanje rate i otplaćuju na duži rok, kod nas su sve popularniji. Bankari primećuju da se isti zajam refinansira i po nekoliko puta. Što se tiče uslova koje banke nude, oni su slični. Ako ove godine ne dođe do pada referentne stope Narodne banke Srbije, tako će i ostati.

Cele protekle godine krediti koje banke odobravaju građanima beležili su skromna rast. Izuzetak su oni za refinansiranje: poslednjeg dana 2016. su se zaustavili na sumi od 73,85 milijarde dinara. To je prema prethodnoj godini bio rast od 51,9 odsto. Nastavili smo da refinansiramo i u ovoj godini: već tokom januara krediti kojima se prepakuju stare obaveze uz svež keš zabaležili su rast od 1,2 milijarde dinara.

Pomenuti krediti za zadužene, a često i prezadužene klijente banaka, imaju mnogo dobrih strana. Oni koji su se zadužili pre nekoliko godina sada prepakuju uz nižu kamatu, produžava im se rok otplate i povećavaju limiti za zaduživanje, odnosno dobijaju dodatni keš. Ti zajmovi se uzimaju listom u dinarima već nekoliko godina jer su kamate pale. Podaci Narodne banke Srbije govore da su u januraru 2015. kamate na dinarske zajmove bile u proseku 18,34 procenata, a ove u istom mesecu 11. Osim toga, nema učešća od 30 odsto, što je kod kredita indeksiranih u evrima obavezno.

O tome koji se ulovi mogu očekivait ove godine rukovodilac za poslovanje sa stanovništvom, marketing i komunikacije u Kredi agrikol banci Raško Tomašević kaže:

– Realno je očekivati da će uslovi biti manje-više isti, sem, naravno, ako dođe do sniženja referentne stope NBS-a – navodi Tomašević. – Sada nema naznaka da bi do toga moglo doći u dogledno vreme. Krediti za refinsiranje su veoma popularni, imamo klijente koji i po nekoliko puta prepakuju stare obaveze uz dodatak svežeg novca. Čim otplate četvrtinu kredita, eto ih da ponovo refinansiraju zajam.

Zarade su nam takve kakve su i ljudi se trude da održe standard na što višem nivou.

A kada je pravo vreme za refinsniranje kredita?

– Ako kredit mora da se refinasira, onda je racionalno da se to uradi što pre – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Kada počne otplata kredita, banci se prvo plaća kamata pa glavnica. Zato je ranije finansiranje isplativije. Klijent svakako treba da refinansira kredit kada ne može da plati obavezu i preti mu opasnost da uđe u docnju. Onda je prepakivanje obaveza bolje rešenje.

Tako ćemo prepakivati sve dok nam standard ne poraste.

D.Vujošević

Ne u docnju

Klijent koji je refinansiranjem uspeo da se spasi docnje, učinio je uslugu i sebi i banci: finansijska kuća neće imati dodatnih troškova, a on ostaje i dalje poželjan za banke. Ne treba zaboraviti da Kreditni biro vodi podatke o aktivnim obavezama, ali i o ugašenim, čak tri godine od prestanka ugovora ili ispunjenja obaveze. Ukoliko se tu pokaže docnja, i banka je obazrivija pa i nespremna da odobri nove usluge i pozajmice. Klijenti banaka imaju dovoljno vremena da se snađu jer kada ne mogu da na vreme ispune preuzetu obavezu, u docnju padaju tek 60 dana od datuma dospeća.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama