Svet hoće našu malinu, ali mi ne možemo da je proizvedemo

Svet hoće našu malinu, ali mi ne možemo da je proizvedemo

Poljske sorte malina „polka“ i „polana“, koju sve više sade proizvođači u Srbiji, nije ono što svetsko tržište traži od nas, a poseban problem je i nezadovoljavajuća higijena prilikom berbe, što takođe obara cenu malina.

Grube procene pokazuju da trećina domaćinstva u Srbiji, ostvaruje prihod od proizvodnje maline. Iz godine u godinu raste broj zasada, međutim umesto da razvijamo sopstvenu sortu „vilamet“ i „miker“, proizvođači se okreću poljskim sortama „polki“ i „polani“.

Kako za „Blic“ kaže Veljko Jovanović, Rukovodilac centra za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije, razlog zašto se proizvođači okreću sortama koje nisu naše je taj što su otpornije, imaju i rastegljivost roda, ali i to što ne poznaju dobro specifičnosti tržišta i šta ono traži.
– Kod nas su „vilamet“ i „miker“ dominantne sorte. „Polka“ i „polana“ nisu sorte tražene iz Srbije, a kad krene hiperprodukcija, što je slučaj poslednjih godina, onda inostrani kupci traže specifičnu robu. Poseban problem je i higijena prilikom berbe – ukazuje Jovanović.

U svetu ne postoji šarenilo sorti, sve zemlje su prepoznate i svaka gaji jednu glavnu i nekoliko pratećih. Suština je imati kontinuitet i doslednost u sortimentu.

– Sadnjom „polane“ i „polke“ narušavamo sopstvene brend koji smo godinama gradili kao proizvođači kvalitetnih sorti „miker“ i „vilameta“. Hladnjačari mešaju ove dve sorte sa našim domaćim, i tako stavljaju Srbiju na crnu listu na inostranim tržišta. Država bi morala da strogim kontrolama hladnjača spreči zloupotrebe. Svet hoće našu malinu, koja jeste osetljiva, teže je proizvesti ali je kvalitetnija – kaže proizvođač iz okoline Kuršumlije koji godinama proizvodi „vilamet“.

Poznavaoci prilika kažu da prepoznatljivost “srpske maline“ na svetskom tržištu se može, pored ostalih uslova pripisati izuzetnoj usklađenosti metabolitičkih procesa koji utiču na visok kvalitet plodova.

– Smatra se da ključnu ulogu u metabolizmu ploda maline ima proces disanja biljaka u toku noći, kada se zbog nižih temperatura u najvažnijim malinarskim područjima Srbije, „disanje“, odnosno razgradnja složenih organskih jedinjenja nastalih procesom fotosinteze, svodi na minimum. Na taj način biljkama maline ostaju na raspolaganju veće količine stvorenih  organskih supstanci za izgradnju izdanaka, plodova, korena i rezervi. Stoga su biljke maline u ovim malinogorjima bujnije i rodnije, a plod kvalitetniji, nego u područjima u kojima su temperature visoke tokom dana i noći – kaže naš sagovornik vrsni poznavalac malina.

 

Najznačajniji kupci srpske maline

Nemačka 45%
Francuska 30%
Skandinavske zemlje 10%
Holandija 10%
Ostale zemlje 5%

 

 

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *