Tačka na pomoć javnim preduzećima gubitašima

Tačka na pomoć javnim preduzećima gubitašima

Ako se sudi po Fiskalnoj strategiji za 2017. i 2018. godinu, koju je nedavno usvojila Vlada Srbije, Srbija će se i u naredne dve godine baviti pomaganjem javnih preduzeća. Uz to, baviće se i pronalaženjem strateških partnera za njih da bi ona sve manje opterećivala srpsku priredu i jela državni budžet.

Po rečima direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića, ukupan neto gubitak RTB-a „Bor”, „Petrohemije”, „Azotare”, Metanolsko-sirćetnog kompleksa u Kikindi i JP „Srbijagas” prošle godine iznosio je 20 milijardi dinara, odnosno 163 miliona evra, što predstavlja oko 0,5 odsto BDP-a. On ističe da analiza pokazuje da, osim JP „Srbijagas”, nijedno preduzeće za sada ne pokazuje sposobnost niti mogućnost dugoročnog, održivog poslovanja i poboljšanja finansijskog položaja. Drugim rečima, četiri od pet tih gubitaša nema nikakve perspektive. Kovačević konstatuje da se ti problemi ne mogu rešiti preko noći, i navodi da Fiskalna strategija Vlade Srbije u 2017. godini predviđa nastavak podrške JP „Srbijagas” i budžetske pozajmice za RTB Bor od dve milijarde dinara.

U Fiskalnoj strategiji Vlade za narednu godinu konstatuje se da  poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju s brojnim problemima – od naplate potraživanja do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima. Država pak, kao osnivač i njihov jedini vlasnik, odgovorna je za njihovo poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Međutim, konstatuje se u tom aktu, upravo zbog toga javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede jer u njima radi blizu 79.000 ljudi. U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih s poslovanjem javnih preduzeća pokrenuti su postupci restrukturiranja najvećih javnih preduzeća, poput Železnica Srbije, Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa. Tokom ove godine javna preduzeća nastavila su pozitivan trend poslovanja, ukoliko se on posmatra zbirno, ali i dalje postoje oni koji beleže gubitke i kojima država daje subvencije.

Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizlaze iz izdatih garancija. Zbog toga je izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. No, po Fiskalnoj strategiji za narednu godinu, država će i 2017. godine pomagati javnim preduzećima tako što će davati garancije na zajmove koje ona uzimaju. Tako će, između ostalog, garantovati za kredit od 30 miliona evra koji će EBRD dati „Srbijavozu”, za deset miliona evra kod Češke eksport banke koje će kao kredit uzeti „Resavica”, kao i za zajam kod poslovnih banaka od 20 miliona evra koje će uzeti JP „Srbijagas” za izgradnju gasovoda od Aleksandrovca do Tutina.

Sve u svemu, država će naredne godine garantovati za 200 miliona evra kredita, a veliko je pitanje koliko će javna preduzeća koja ih uzimaju moći da ih vraćuju ili će oni opet postati obaveza države, odnosno prerasti u javni dug.

Lj. Malešević

Garancije opterećuju 7,2 odsto BDP-a

Država je i ove godine nastavila da daje garancije za javna preduzeća, a tako će biti i naredne dve. To utiče na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu koje je uzelo javno preduzeće na sebe preuzme država. Na kraju prošle godine stanje duga po osnovu izdatih garancija za više javnih preduzeća iznosilo je 2,4 milijarde evra, odnosno 7,2 odsto BDP-a. Sada je on smanjen nešto više od 300 miliona evra, a ukupna planirana otplata u ovoj godini iznosi 61 milijardu dinara.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *