Tenzije između Srbije i Hrvatske sve intenzivnije: Politika vodi “privredni rat”

Tenzije između Srbije i Hrvatske sve intenzivnije: Politika vodi “privredni rat”

Uprkos prošlonedeljnoj carinskoj deblokadi napetost bi mogla da kulminira u narednom periodu, kako se budu približavali izbori kod naših suseda. Napetost podgrevaju određeni stranački krugovi iz Hrvatske, a nikako privrednici, tvrde u Uniji poslodavaca Srbije.

Uprkos carinskoj deblokadi Srbije i Hrvatske, tenzije između dve zemlje i dalje rastu! Mogu čak i da kulminiraju u narednom periodu, kako se budu približavali izbori kod naših suseda. I mada Hrvatska posluju sa više od 150 aktivnih firmi u Srbiji, a naših svega nekoliko na tamošnjem tržištu, ponovo se politika meša u biznis. “Agrokor”, “Nekse grupa”, “Agrofruktus”, “Končar”, “Atlantik grupa”, “Ideja”, “Merkator” spadaju među najveće izvoznike u Srbiju… One, kao i i mnoge druge hrvatske kompanije koje posluju u Srbiji, našle su se prošle sedmice u “nebranom grožđu” zbog carinskog rata između dve zemlje.

Ukupna vrednost izvoza iz Hrvatske u Srbiju na godišnjem nivou iznosi oko 500 miliona evra, a samo od početka ove godine, izvoz Hrvatske na srpsko tržište porastao je za 12,6 odsto. Upravo zbog tih brojki, hrvatski privrednici prethodnih dana zahtevali su da se što pre normalizuje robni promet prema Srbiji, da ne dođe do većih posledica.

Takve pritiske hrvatski premijer smatra sito, sopstvenim, a ne državnim interesima. Kako je on rekao, “udruženja i nekakvi sitni privatni interesi, koji se ponašaju kao da ne žive u Hrvatskoj i kao da je najvažnije njihovih 10.000 ili 50.000 evra, koje su izgubili danas, ali će ih nadoknaditi već sutra, ne ponašaju se kao lojalni građani zemlje”.

Prijave Štete

U PKS do sada se Privrednoj komori Srbije, kao i regionalnim komorama, javilo oko 60 kompanija, koje su prijavile štetu zbog carinske blokade Hrvatske i Srbije, tokom protekle nedelje. Konačni podaci o realnoj šteti kompanija, nastaloj zbog robnog zastoja, kako kažu u PKS, biće uskoro poznati javnosti.

Kako se ovih dana čulo u Zagrebu, to nisu hrvatske, već srpske firme, koje u Srbiji plaćaju porez, zapošljavaju domaću radnu snagu, a samo su vlasnici iz Hrvatske. Pri tome se zaboravlja da su tradicionalni srpski brendovi od “Štarkove” “bananice”, ulja “dijamant”, preko “Frikoma”, “grand kafe”, pa i po reklamama upamćene “bonito kafe”… u hrvatskim rukama, i da nije bilo nekog pritiska u našoj javnosti, niti bojkota robe, što se dešavalo u obrnutom smeru. Srbi i dalje kupuju ovu robu, ali zarada, naravno ide u Zagreb, odakle pred svake izbore kreću salve neprimerenih uvreda.

Kada su se iscrpele ratne teme, sada kreću klinačke uvrede, gde se Srbija naziva “teritorijom”, potcenjuju se institucije stare evropske države, koja je državnost obnovila pre dva veka. I to od “državnika” zemlje koja je pre nešto više od dve decenije postala samostalna.

Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za “Novosti” da su odnosi dve zemlje uvek bili na klackalici, ali pravilo je da uvek pred izbore naglo idu nadole! Cela ova “carinska drama”, dodaje, nije nastala zbog izbeglica ili samih privrednika, već iz političkih razloga, što je to bilo neophodno hrvatskoj vladi da se pokažu “mišići” i dobije neki glas više.

– Ovu napetost stalno podgrevaju određeni politički krugovi iz Hrvatske, a nikako privrednici – naglašava Atanacković. – Jasno je da je u ovoj priči privrednim aocijacijama sa oba strane najvažnije da im posao ide što bolje, bez obzira na vlasništvo, svako gleda neki svoj interes, da ne trpi gubitke.

Koga briga za ekonomiju

Trenutnu privrednu situaciju između dve zemlje i ekonomisti tumače kroz prizmu – politike.

– Očito je da je politika i dalje “gospodar naših sudbina” i ne obazire se mnogo na ekonomske posledice i na ono od čega se živi – smatra Danilo Šuković, ekonomista. – Naprosto je neprimereno da se “gađaju” raznim izjavama, koje su više usmerene biračkom telu i sve u svrhu dnevne politike, nego realnom stanju na terenu. U 21. veku zatvaranje granica je neshvatljivo i nezamislivo, kompromis i dogovor moraju da postoje.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *