Treba li nam carinska unija

Treba li nam carinska unija

Da li nam je potrebna “zapadnobalkanska carinska unija”? Evrofanatici, kako ovdašnji, tako i oni iz Brisela, spremno će objasniti da je to sve u cilju obezbeđivanja dugoročnog mira i stabilnosti, povećavanja međusobne trgovine i na dobrobit svih. I tome slično. Međutim, argumentacija koju smo do sada čuli i koja će u istom kontekstu biti predstavljena, jednostavno nije tačna.

Prvo, što se tiče političke stabilnosti i izgradnje dobrosusedskih odnosa, bezbroj puta se u istoriji ispostavilo da to nema nikakve veze sa ekonomskim odnosima ili povećavanjem trgovinske razmene. Dva najsvežija primera to jasno pokazuju. Od 1986. do 2014. obim spoljnotrgovinske razmene između SAD i Kine je povećan za neverovatnih 77 puta. Za svega 12 godina, od 2002. do 2014. povećan je za četiri puta. Iako je obim trgovinske razmene između dve zemlje rastao, a ekonomski odnosi postajali sve širi i kompleksniji, politički odnosi nisu postali bolji. Naprotiv. Dve sile su počele sve otvorenije da se sukobljavaju po mnogim pitanjima, a novoizabrani predsednik Donald Tramp je Kinu markirao kao najveću pretnju bezbednosti SAD.

Još drastičniji je primer u odnosima između EU i Rusije. Kontinualni rast obima razmene u 21. veku je bio samo nakratko prekinut 2009. godine zbog posledica globalne ekonomske krize, ali je posle toga nastavljen i 2011. je dostigao rekordnih 338,5 milijardi evra. Nikada u istoriji, posmatrajući i relativne i apsolutne pokazatelje, nije zabeležen ovoliki obim razmene evropskih država sa Rusijom. Da je ovim tempom nastavljeno, do 2015. bi premašio 400 milijardi. Ipak, i pored povećavanja došlo je do oštre konfrontacije zbog krize u Ukrajini, pa zato politički odnosi Moskve sa zapadnoevropskim prestonicama nisu bili gori još od sedamdesetih godina. To što više trgujemo, ne znači i da ćemo dugoročno obezbediti stabilnost. Carinska unija sama po sebi nije dovoljna za stabilnost regiona.

Drugo, kada je o efektima reč, mi još uvek nemamo nikakva preciznija predviđanja o tome kako bi se formiranje carinskog saveza odrazilo na našu ekonomiju. U takvim aranžmanima često se pojavljuju gubitnici i pobednici. Primer bezglavog jurcanja pojedinih istočnoevropskih država ka EU, koje je rezultiralo stvaranjem neodrživog spoljnotrgovinskog disbalansa sa ostalim partnerima unutar te carinske unije (EU je, takođe, i carinska unija) je najbolja opomena. Treba prvo sve proračunati.

A kada smo kod računa, treba dodati da se mora ukalkulisati i naš sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom (kao i sa svim ostalim državama). Formiranjem carinske unije sa Albanijom gubimo mogućnost da izvozimo bez carina na tržište Evroazijskog saveza. Srbija je jedina država zapadno od postsovjetskog saveza koja takvu privilegiju ima. Rusi nisu spremni da je daju i državama koje su u NATO (Albaniji i Crnoj Gori), pa tako ni potencijalnom carinskom savezu. Jer, kada jedna država stupi u carinski savez, ona se u potpunosti odriče samostalne carinske politike. To znači da članice ne samo međusobno ukidaju carine, već i definišu jedinstvenu carinsku tarifu za robu iz trećih država. U tome i jeste ključna razlika u odnosu na zone slobodne trgovine, pošto u njima ugovorne strane međusobno ukidaju carine (ili najveći deo njih), ali zadržavaju sopstvenu politiku prema trećim državama shodno interesima koje imaju.

Na Balkanu, inače, funkcioniše CEFTA, zona slobodne trgovine, zahvaljujući kojoj možemo da širimo obime razmene i učvršćujemo ekonomske odnose. Ako već treba napraviti korak napred, bilo bi najbolje kreirati program “CEFTA plus”, regulisati pitanja kao što su fitosanitarne kontrole, proširivanje graničnih prelaza, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema i još niza tehničkih detalja zahvaljujući kojima kamioni na prelazima ne bi čekali dugo, pa bi transport robe bio i kraći i jeftiniji. Zasada, to bi bilo dovoljno. Carinska unija bi nam u ovom trenutku donela gubitke na istočnim tržištima, a veliko je pitanje da li bi mogli da ih kompenzujemo na Balkanu.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *