Turizam u Srbiju unese 1,4 milijardu evra, a iznese 950 miliona

Turizam u Srbiju unese 1,4 milijardu evra, a iznese 950 miliona

Građani Srbije važe za siromašnije u Evropi. Ipak, svake godine u inostranstvu potrošimo između 950 i 990 miliona evra kao turisti.

Godišnje zaradimo oko ili malo više od milijarde evra od turizma. Tako ispada da smo tu na pozitivnoj nuli. Ova godina bi mogla biti malo bolja za nas. Srbija od turizma očekuje između 1,2 i 1,42 milijardu evra. A hoće li to biti dovoljno da se pokriju ili prevaziđu naša troškarenja po instranstvu, znaćemo kada se svedu statistički podaci. Istina je da strani turisti sve više dolaze kod nas, ali i naši ljudi vole putvanja. U plus ćemo doći ako naša ponuda bude bolja. To podrazumeva i kvalitetnije kapacitete, bolju infrastrukturu i, naravno, ponudu  Kada su u pitanju domaći turisti u inostranstvu, vetar u leđa trošenju dale su platne kartice. Gotovo sve iz programa „viza” i „masterkarda” koje se kod nas izdaju mogu se koristiti u inostranstvu. Tako je turistima na raspolaganju cela ušteđevina, znanto više nego kada se sve nosilo u novčaniku. Podaci govore da smo lane preko plastike u inostranstvu potrošili – na bankomatima 74 miliona evra, a u restoranima, kafićima, buticima i drugim prodavnicama 295 miliona evra. Verovatno će i ove godine ti troškovi biti otprilike toliki.

Domaće goste trudimo se da zadržimo vaučerima, strance da dovedemo dobrom ponudom i povoljnim cenama. A da bismo u tome uspeli, moramo štošta da popravimo…

295 miliona evra spiskali smo po svetskim prodavnicama

– Potrebno je pre svega da imamo dobru infrastrukturu – kaže ekonomski analitičar Saša Đogović. – To znači dobre puteve prema banjama i planinskim centrima. Turizam je grana u kojoj mnogo ljudi može da zaradi. Sem hotelsko-ugostiteljskih kapaciteta, i okolna domaćinstva imaju šansu da prodaju, recimo, med, razne vrste pekmeza iz domaće radinosti i rukotvorine. Sve to može doneti zaradu. Međutim, to nije dovoljno: u turističkim mestima bi i u prodavnicama velikih lanaca trebalo da bude kutak koji je namenjen toj ponudi. Bilo bi dobro da nadležni u trgovinskim  lancima otvore te male štandove u okviru svoji marketa. To bi svakako uticalo na to da prihod od turizma bude veći i da raste

2021 godine Novi Sad prestonica kulture i turizma

U Turističkoj organizaciji Vojvodine još nemaju podataka za ovu godinu, ali opšta procena je da je turista više. Dolaze na manifestacije – od muzičkog festivala Egzit pa do slaninijada i drugih „ijada”. U Turističkoj organizaciji Vojvodine imaju svoje ideje o tome kako da  poboljšaju ponudu i povećaju zaradu.

– To što će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture 2021. godine i Evropska prestonica mladih 2018. pruža dobru šansu turističkim poslenicima – kaže šefica Odseka za promociju i razvoj turizma u Turističkoj organizaciji Vojvodine Sandra Poleksić. – Osim toga, imamo šansu da u saradnji s okolnim zemljama privučemo više turista pa i povećamo prihod. Turisti koji iz Kine, Japana i drugih dalekih zemalja stižu kod nas žele da za nekoliko dana obiđu što više zemalja. Zajednički progami doneli bi atraktivniju ponudu i veću zaradu.

Ima i turista koji sami otkrivaju našu zemlju. Rumuni su česti izletnici u Vršcu i okolini za vikend. Cene u restoranima su niže nego kod njih i ima šta da se vidi.

Naši izletnici

Kao što žitelji okolnih zemalja vole da dođu ovde, tako i naši ljudi vole da vikend provedu u inostranstvu tu negde blizu. Pored već poznate banje Morahalom u Mađarskoj, tu je i nova destinacija – šoping u Temišvaru. Obavezno se poseti glavni trg, crkva i autlet koji tu ima italijanski investitor, odnosno farika obuće. Tu se italijanske ili rumunske čizme mogu kupiti za 50 evra. Kod nas su bar tri puta skuplje.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *