U Novom Sadu ima mesta za još 4.000 IT inženjera

U Novom Sadu ima mesta za još 4.000 IT inženjera

Sektor informacionih tehnologija je grana privrede koja se najbrže razvija u odnosu na druge privredne grane i gde se konstanto beleže dobri rezultati poslovanja.

Novi Sad u tom pogledu prednjači u odnosu na druge gradove, pa i na srpsku prestonicu, uzimajući u obzir broj zaposlenih i brojnost kompanija.

Novosadske kompanije iz IT sektora ostvare više od stotinu miliona evra godišnje od izvoza softvera. Samo u Novom Sadu posluje više od dve stotine domaćih i stranih IT kompanija, u kojima radi preko 4.000 inženjera.

– To je više od polovine zaposlenih u IT sektoru u Srbiji – kaže član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – U ovom trenutku Novi Sad bi mogao zaposliti još  4.000 inženjera informacionih tehnologija, ali trenutno tih kadrova na novosadskom Tržištu rada nema. Grad Novi Sad je kod Ministarstva prosvete pokrenuo inicijativu za povećanje kvote upisa studenata na Univerzitetu u Novom Sadu za smerove za koje među mladima vlada interesovanje i čijim bi završetkom nakon studija odmah mogli da nađu posao.

Po njegovim rečima, veliki podstrek u razvoju IT sektora biće izgradnja naučno-tehnološkog parka a ta investicija, očekuje se, treba da bude gotova već naredne godine.

– Objekat treba da bude površine 29.000 kvadratnih metara, od kojih 10.000 kvadrata treba da zauzmu učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka, a ostatak prostora biće namenjen za kompanije iz IT sektora koje bi, po predviđanjima, zaposlile oko 30.000 mladih inženjera.

Po podacima Vojvođanskog IT klastera, u pokrajini ima oko 400 kompanija iz te oblasti, ali je Novi Sad najjači u pogledu brojnosti firmi, uposlenih i prihoda koji ostvare. Vojvođanski IKT klaster okuplja 35 kompanija iz Novog Sada, Vojvodina i Beograda i reprezentativni je uzorak celog sektora.

Kompanije iz tog klaster pokrivaju širok spektar, kako vertikalnih tržišta, tako i horizontalnih tehnologija i procesa za koja nalaze rešenja.

– IT kompanije prirodno gravitiraju urbanim centrima, zbog dostupnosti internet infrastrukture i kadrova koji stižu iz univerzitetskih centara – kaže direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja. – Oko 70 odsto kompanija u Srbiji uglavnom se bave autsorsing uslugama pa je to još uvek pretežni poslovni model, zasnovan na potrebama stranih klijenata za uslužnim razvojem softvera. Sve je prisutniji i poslovni model proizvodnje gotovih rešenja za svetska tržišta, koji nosi veći rizik, ali ako je proizvod uspešan, donosi i veću zaradu.

Zarada u IT sektoru, kaže Šolaja, premašuje primanja u većini drugih oblasti privrede, mada je i dalje niža nego na Zapadu.

– Ipak, treba uzeti u obzir ne samo nominalne iznose već i cenu života, standard i drugo. Tako imamo i primera da stranci dolaze u Novi Sad da rade u našim kompanijama kao programeri jer s platom ovde imaju isti standard, a u nekim stvarima i veći nego s većom platom u zemlji iz koje dolaze – navodi Šolaja.

On ističe da država mora više da ulaže u domaću potrošnju za IT. Ta ulaganja sada iznose svega 60 evra po glavi stanovnika. U Hrvatskoj je to 200 evra, a EU prosek je 800 evra.

Možemo među bogate

– Pametnim i strateškim radom sigurno možemo, pomoću IT sektora, da uvedemo Srbiju u red bogatih zemalja. Mi se nadamo da će ovo najnovije interesovanje Vlade Srbije za IT industriju pomoći da zajedno radimo na dostizanju naše vizije – digitalne Srbije. Mnogo je posla na tom putu, od intervencija u obrazovnom sektoru do konkretne podrške kompanijama i klasterima kroz infrastrukturne projekte – dodaje Šolaja.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama