U penziju bežalo 100.000 radnika godišnje

U penziju bežalo 100.000 radnika godišnje

U prvoj polovini ove godine na jednog penzionera bio je 1,4 zaposleni, što je znatno bolje nego u prethodnom periodu.

Daleko je gora situacija kod poljoprivrednih penzionera, gde jednog penzionera „izdražva“ 0,7 osiguranika, odnosno ima više paorskih penzija nego paorskih osiguranja. Po podacima iz biltena, prošle godine je bilo 193.645 poljoprivrednih penzionera i samo 133.113 osiguranika. Koliko je taj odnos narušen, najbolje pokazuje podatak da je pre 16 godina bilo 461.904 osiguranika i 207.289 paorska penzionera pa je odnos bio 1 : 2,2 odnosno 2,2 osiguranika su „izdržavala“ jednog penzionera.

Po podacima iz statističkog biltena Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, tokom 2016. godine u Srbiji je bilo 1.728.138 penzionera i 2.053.792 zaposlena, a odnos radnika i penzionera bio je 1 prema 1,2 „u korist“ zaposlenih. 

Za 16 godina, od 2000. do lane, odnos penzionera i zaposlenih se znatno promenio. Te 2000. godine radno mesto imao je 2.726.281 zaposleni, a penziju je primao 1.510.801 penzioner pa je odnos bio 1 : 1,8. Narednih pet godina broj zaposlenih je opadao, a broj penzionera rastao, pa se i odnos smanjivao na 1 : 1,7. Svih narednih godina, do prošle, smanjivao se broj osiguranika, a povećao broj onih koji primaju penzionerski ček. 

Direktorka Sektora Fonda PIO za odnose s javnošću Jelica Timotijević objašnjava za „Dnevnik” da je najveći priliv penzionera, a samim tim i smanjenje broja osiguranika, bilo 2006. godine.

Poljoprivredne penzije u raskoraku „U poslednjih dvadeset godina, najviše novih penzionera koji su prvi put ostvarili pravo u toj godini bilo je 2006, kada je pristiglo 111.328 novajlija „, objasnila je Jelica Timotijević za Dnevnik. 

„Veliki broj novih penzionera bio je i 2001. – 109.283, zatim 1997. – 108.318, pa 2010. – 108.204 i 2013. – 107.622. U poslednje dve godine značajno je manje novih penzionera, a može se zaključiti da je to delom povezano s izmenama Zakona o PIO, koje se primenjuju od 1. januara 2015. godine, odnosno s promenjenim uslovima za ostvarivanje prava na starosnu penziju“, dodaje ona. 

Timotijević ističe da je u poslednjih deset godina u Srbiji prosečno bilo 98.000 novih penzionera godišnje, dok ih je u isto vreme prosečno 85.000 preminulo. „Sve do 2015. godine mnogo više osiguranika ostvarivalo je pravo na penziju nego što je bilo trajnih obustava. U 2015. ukupan broj novih penzionera iznosio je 88.466, dok je 91.686 preminulo. Lane je broj novih penzionera bio 80.591, dok je 88.395 preminulo“, rekla je Jelica Timotijević. 

Statistički podaci iz biltana Fonda PIO pokazuju da je od 2000. godine do prošle godine broj zaposlenih koji plaćaju penzijske i invalidske doprinose, dakle „izdržavaju penzionere“, smanjen čak 672.489. U isto vreme, a po istim podacima, za tih 16 godina penzionerski spisak se povećao za 217.337 penzionera. Razlika između broja zaposlenih i broja penzionera koji su danas na spisku osiguranika i onih koji primaju penzije „odlazi“ na one kojima je u tih 16 godina prestala isplata, odnosno koji više nisu živi. Ukoliko bi se tumačili statistički podaci, to bi značilo da je gotovo 700.000 zaposlenih ili otišlo u penziju ili ostalo bez radnog mesta, a da je u međuvremenu njih više od 200.000 danas svoje mesto našlo na penzionerskom spisku i još uvek prima penziju. 

Za potpunu finansijsku samostalnost penzijskog fonda optimalan odnos trebalo bi da bude jedan penzioner i tri zaposlena. Finansijski direktor Fonda PIO Ivan Mimić objašanjava da čak i kada bi ukupno radno stanovništvo u Srbiji u ovom trenutku ušlo u osiguranje, odnosno našlo posao, maksimalni moguć odnos broja korisnika penzija i broja radnika bio bi jedan prema 2,2. 

Nedavno je šefica Odseka Republičkog zavoda za statistiku za demografiju Gordana Bjelobrk izjavila da u Srbiji od 2021. zaposleni više neće moći da izdržavaju penzionere, čiji će broj drastično porasti jer na red za penzionisanje dolazi „bejbi bum“ generacija. U tu generaciju, kako je objasnila, spadaju rođeni posle Drugog svetskog rata, između 1947. i 1957. godine, i oni su 2008. počeli da ulaze u kontingent stanovništva iznad 65 godina. Cela ta generacija imaće više od 65 godina, pa će za četiri godine, ocenila je ona, država morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva. Dodatnu teškoću predstavlja i činjenica da je sve manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali. 

„Radni kontingent će se smanjivati jer sve više mladih ljudi odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi“, objasnila je Gordana Bjelobrk. 

„To će uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji i to će ekonomski biti veoma teško izdržati. Radni kontingent smanjuje, ulazne generacije sve su manje i tada će morati da budu primenjene konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva“, dodaje ona.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *